„Групни портрет” пете комете

Насмеши се, репатице! Хвала! Може ли још једном?

Није, баш, тако било, иако је подсетило на шкљоцање фотоапарата и севање блицева дуж црвеног тепиха на које смо толико свикли. Сваких пет минута начињен је по један снимак за „групни портрет”.

Зашто људи воле да сликају комете?

Потражите ли одговор међу холивудским папарацима, делимично ћете се наћи на исправом трагу.

У четвртак су „аутоматски фоторепортери” више пута снимили пету заредом „небеску репатицу” у протеклих готово четврт века, названу Хартли 2 (по аустралијском астроному Малколму Хартлију), из летелице „Разорни удар” (Deep Impact) која је прозујала брзином од 4.500 километара на сат на раздаљини од око 700 километара. За командама није седео одважни Брус Вилис, као у истоименој филмској пустоловини.

„Блиски сусрет” с омаленим „космичким кикирикијем” (чија дужина не премашује два километра, а маса 280 милиона метричких тона), иза којег се вуче све дужи реп што се више приближава Сунцу, одиграо се после двоипогодишњег лета и 4,6 милијарди преваљених километара. Малена комета се, откако је откривена 1986. године, највише примакла Земљи 20. октобра на око 18 милиона километара.

Космичко бомбардовање

Подухват је започео, ако нисте знали, још 12. јануара 2005. године када је НАСА на дуго свемирско путовање одаслала летелицу „Разорни удар” (Deep Impact) с направом у облику бачве, пространу као сто за кафенисање у дневној соби (пречника око метра, а тешке 370 килограма), да се зарије у само срце комете Темпел-1 на Дан америчке независности (4. јул). Истоимена „космичка луталица”, пречника шест километара, јурила је брзином од 37.100 километара на сат око Сунца, путањом између Марса и Јупитера.

Након 173 дана и 431 милиона километара, први пут смо присуствовали „космичком бомбардовању”: избачено је својеврсно ђуле (ударач) које је силином удараиздубило рупу широку као фудбалско игралиште и дубоку као четрнаестоспратница! Али, то није ни разбило, ни скренуло комету са уобичајене стазе.

Било је пресудно, наравно, да се не промаши комета која одмиче толико брзо да би од Њујорка до Лос Анђелеса стигла за шест и по минута. А погодак је изгледао као да сте из прве уденули конац у иглу или, још верније, као да сте „џамбо-џетом” погодили комарца! Зато је најмање одступање значило неизбежан промашај.

Лабораторија за млазни погон у Пасадени у саставу НАСА дуго је припремала подухват, бирајући најподесније време за пресретање „небеске скитнице”. Осмишљена је и направљена нарочита летелица, састављена од два дела неједнаке величине, која је на шестомесечно путешествије одаслата 12. јануара 2005. ракетом-носачем „делта 2”. И једна и друга скаламерија су начичкане осетљивим уређајима помоћу којих ће, уколико не буде неприлика, прикупити гомилу драгоцених података.

Већа (у слободном преводу: пролетач) не премашује „фолксваген бубу”, носи две од три кључне истраживачке справе – телескоп са отвором од 30 сантиметара и камеру високе разлучивости; мања (ударач) сличи сточићу за кафенисање у дневној соби, а опремљена је осетљивим јављачем (сензор) за усмеравање ка циљу.

Једна од мноштва „космичких скитница” које нас, с времена на време, посећују, Темпел-1, први пут је опажена 1867. и до сада је мало проучена. Око наше звезде начини круг једном у пет и по година.

Завиривање у прошлост

С којих разлога се астрономи толико занимају за „небеске репатице”?

Сматра се да језгра комета (небеска тела састављена од прашине, камена, смрзнутих гасова и леда) чувају првобитну космичку грађу од које је, пре четири-пет милијарди година, настала цела Сунчева породица.Иако су до сада у великој мери проучили њихову површину, унутрашњост остаје велика тајна. Највише их копка зашто престају да испуштају гасове, од којих су саткани сјајни репови (коме) – да ли због нестанка горива или гомилања коре (спречава отапање леда) – и како, напослетку, скончају.

Претходна осматрања обелоданила су да у гасовитом репу управо снимљене комете има смрзнутог угљен-диоксида, што представља изненађење јер се претпостављало да претеже залеђена вода, и отровног цијанида. Зато будите опрезни: ако је угледате, не прилазите јој близу!

До сада су снимљене четири: Халејева (и најпознатија) 1986, Борели 2001, „Дивља 2” (Wild 2) 2004. и, свакако, Темпел 1 следеће године.

А Брус Вилис?

У филмској скаски „Разорни удар”, сатканој према роману славног Артура Кларка, он је 13. априла 2029. разнео у парампарчад комету која се устремила ка Земљи.

Станко Стојиљковић