Кад се развежу приче

Од нашег сталног дописника

ЊУЈОРК, септембра – Еј, стани и кажи шта има ново – пита дипломата колегу земљака у паузи текућег заседања Генералне скупштине УН. Овај му одговара да не зна, да је тек дошао у палату на Ист риверу, па, да није упознат са збивањима ни у дворани ни по разиграним кулоарима. Ма, не питам те за то – наставља запиткивало – него шта се дешава у драгој нам домовини. А онда развезаше причу…
Новинар који се ту нашао, присети се догађаја од пре скоро четврт века, који је упамтио као најдрастичнији пример опседнутости локализацијом усред глобализацијског посла. На конференцији за новинаре, при крају самита несврстаних у Њу Делхију, док се говорило о дипломатским комбинацијама, шеф ондашње југословенске делегације заоштри разговор упадицом: "Ситуација је крајње опасна". Шта је сад, откуд опасност усред општег расположења за владавину мира? И лидер објасни: "Велика је жега код нас, уништиће нам све шљиве." Деловало је као виц, али је лице тог искусног политичара одавало искрену забринутост за угрожене шљивике, више него за свет, који је око њега просто кључао од оптимистичких визија.

Смисао за парадокс

Слична атмосфера могла се осетити и сада. Већина говорника је при обраћању аудиторијуму на највишем светском нивоу, присутним десетинама шефова држава или влада, поруке више намењивала – кућној употреби. Да покажу како их свет слуша па да тако треба да се понашају и њихови поданици.

При том су неки исказивали и врхунски смисао за парадокс ако не и за апсурд. Оштро су критиковали свет као извор зала и истовремено показивали жељу да га тај исти свет боље разуме, прихвати као цењеног партнера, по могућству "равноправнијег од осталих".

У тако развезаним причама одозго, повремено је посматрачима "одоздо" било тешко да разлуче ко шта заиста представља. Поједини диктатори и извесни изданци бивших диктатура држали су лекције о демократији, док су неки предводници демократија давали поруке као да су диктатори…

Разапетост између локалне и глобалне сцене на својој кожи најнепосредније су осетили тајландски премијер и Њујорчани. Док се Таксин Шинаватра спремао да наступи пред Генералном скупштином, из Бангкока су га обавестили да га је војска свргла. Домаћинима седишта УН је, пак, заседање представљало неку врсту урбаног пуча, јер су им појачане мере безбедности знатно ограничиле слободу кретања, снабдевања и дестабилизовале нервни систем.

Локал-патриоте су, чак, рекло би се, биле жешће од разноврсних демонстраната против рата и појединих влада. Ем, нам направе кркљанац, ем, нас узимају на зуб – коментарисали су такви оштре речи гостујућих лидера, Венецуеланца Уга Чавеса и Иранца Махмуда Ахмадинежада на рачун америчког председника Џорџа Буша. "Не треба да простиремо црвени тепих људима који овде дођу да нас ишамарају" – поручио је републикански сенатор савезне државе Њујорк, Мартин Голден.

Од гостујућих "испада" оградио се и градоначелник Мајкл Блумберг, али уз поклич да "УН представљају добар бизнис за нас" који "никако не би требало препустити другима". И без самита као што је садашњи, званично се рачуна да Њујорку од 35.000 службеника УН и чланова њихових породица "капне" око две и по милијарде долара годишње.

УН су витални део економског и културног живота Њујорка – констатује професор урбанизма Мичел Мос. Па у "Дејли њузу" специфицира ту тезу: "Главне делатности особље УН обавља у ресторанима, где они уз причу и једење – остављају новац".

И ових дана је велики део послова обављен изван дворане Генералне скупштине. Док у њој, на пример, велике силе готово нису ни помињале Косово, тај шесточлани тим је нове смернице за преговоре о будућем статусу те покрајине Србије, лансирао са високих спратова елитног хотела "Валдорф Асторије"…

Контролори и кафетерија

С друге стране односа глобалног и локалног, већина посетилаца је на улазу резервисаном за њих морала да прође кроз "српску контролу". Тачније, ту је дежурао члан службе обезбеђења УН – грађанин Србије (правила те службе забрањују давање изјава за јавност, без изричите дозволе). Кажу да је на таквим дужностима њих десетак с простора бивше Југославије. Један од њих прича како се овде стиска у малом стану, док у завичају има велику кућу, али да је овде зато што може да заради много више него тамо.

У самој палати УН, прилично истрошеној, главно необавезно састајалиште је "Аустрија кафе". Без претензија да буде на "високом нивоу" та кафетерија, са тридесетак раштрканих столова, показује висок ниво "небезбедности" јер је једини кутак зграде у коме је дозвољено пушење.

Толеранција према тој нездравој активности прекинута је првог дана генералног заседања. Кафетерија је била ограђена паноима са стражарима на улазу. Разлог: у суседној дворани је Џорџ Буш одржавао скуп о будућности демократије па су појачане мере безбедности искључиле и – дим.

Сутрадан је просторија добила наменску препознатљивост. Локала с глобалним саставом задимљивача, симболично сличног званичним дворанама у којима се толико ватрира да се "све пуши"…