Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дејановић: Пут Србије ка ЕУ не може бити заустављен

Дејановић: Пут Србије ка ЕУ не може бити заустављен
Фото архива Политике

Пут Србије ка Европској унији не може више бити заустављен, али искључиво од нас зависи којом брзином ће Србија постати чланица европске породице народа, изјавила је председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић.

„Сам пут ка ЕУ више не може бити ометен, али да ли може стагнирати то зависи од нас. Ако само донесемо европски закон, а не примењујемо га, онда ми сами себе успоравамо”, истакла је Ђукић Дејановић у интервјуу Танјугу.

Председница српског парламента је напоменула да је веома битно да у 2010. години, након визне либерализације, деблокаде трговинског споразума и апликације за чланство у ЕУ, не буду успорени даљи кораци на путу европских интеграција, како би Србија до краја 2011. године стекла статус кандидата.

У том смислу, како је истакла, веома је важно да Србија реши сва питања која су јој европски органи поставили, а која су услов за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

С обзиром да су нека од десет „европских заповести” уско повезана и са Скупштином Србије, Ђукић Дејановић је уверена да ће највише законодавно тело у потпуности бити томе посвећено, а пре свега јачању надзорне функције.

Надзор над Владом Србије и спровођењем донетих закона, пема њеним речима, јесте суштински важно питање за Скупштину Србије.

Ђукић Дејановић је напоменула да је парламент веома заинтересован да независна регулаторна тела добро раде свој посао, а пре свега Агенција за борбу против корупције.

„Они нас редовно извештавају, али не би требало то да чине само једном годишње, како би ми и та тела успешније предузимали одређене мере, уколико се за то стекне потреба”, рекла је Ђукић Дејановић.

Један од десет „европских” услова је и решавање питања бланко оставки, што председница српског парламента види у промени правних аката, како би се омогућило да власници мандата буду посланици.

„Волела бих да сваки посланик располаже својим мандатом. У земљама у којима изборни систем обезбеђује да грађани посланике бирају непосредно то је природно”, рекла је Ђукић Дејановић, додајући да нема демократског парламента и демократске земље док се то питање не реши на начин да власник мандата буде посланик.

Када је у питању закон о финансирању политичких странака, чије је доношење такође један од услова ЕУ, Ђукић Дејановић очекује да ће посланици о њему расправљати у новембру, а да ће до краја године тај акт бити и изгласан.

О уласку Србије у НАТО, према њеним речима, још увек не треба размишљати, будући да тестирања јавног мнења показују да је сада око 20 одсто грађана Србије за то.

„То је мали проценат и код таквог нерасположења сви аналитирачи морају бити реални. Још увек су ране од НАТО бомбардовања свеже. То сада није ни приоритет, нити тема”, рекла је Ђукић Дејановић, подсећајући да је Србија од 2006. године у програму „Партнерство за мир”, који је „у неку руку” предворје чланства у НАТО.

Ђукић Дејановић сматра да ипак има простора да се воља грађана по том питању промени, додајући да је слична ситуација била и са уласком Србије у ЕУ.

„Људи ће мењати своје расоложење у зависности од тога како живе и ко им помаже да њихов стандард буде квалитетнији. За то је потребан процеш. Треба мењати неке друге ствари, а онда ће се и однос према том питању мењати. Није прошло давно када су грађани имали и велики отпор уласку у ЕУ”, навела је председница српског парламента.

Ђукић Дејановић је мишљења да није много важно када ће Србија постати кандидат за улазаак у ЕУ, мада јој је циљ да се то догоди до краја 2011. године, колико је важно да у том процесу буде поправљен квалитет живота грађана и да друштво буде организовано према европским стандардима.

„Чињеница да близу 70 одсто наших грађана перспективу види у ЕУ говори да је врло оправдано оно што чинимо на том путу. Датуми нису важни, важан је процес који никако не може назад”, закључила је Ђукић Дејановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.