Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Весела барака

"ЛАГАЛИ СМО УЈУТРО, ЛАГАЛИ СМО УВЕЧЕ", рекао је премијер Мађарске Ференц Ђурчањ у свом излагању на састанку са посланицима неколико недеља после изборне победе. Премијер је том приликом нагласио: "Мађарској су потребне енергичне реформе. нема земље у Европи која је урадила нешто толико глупо као ми, нема, јер смо упрскали..." На снимку, који је толико узбуркао духове и јавност у Мађарској има и псовки, а све је то емитовано на државном радију. У Будимпешти су се догодили немири. демонстранти су мало палили аутомобиле, полиција их је јурила на коњима, а ЕУ је била запрепаштена. Зар то да се дешава у Мађарској, некадашњој "највеселијој бараци" у табору Варшавског пакта. У Мађарској, у којој је заправо и пао Берлински зид, јер су се две Немачке ујединиле у Мађарској у септембру 1989. године када је Будимпешта уклонила бодљикаву жицу да би људи из Источне Немачке могли да прођу на свом путу ка Западу. Пре тога, деценијама су се раздвојене породице из две немачке државе састајале у Мађарској и ту летовале. Будимпешта је била Мека за купце из совјетског блока, а гулаш капитализам излог који је довлачио стотине хиљада туриста...

Данас, Мађарска још увек далеко заостаје за стандардом већине земаља ЕУ, док је буџетски дефицит десет одсто бруто националног дохотка, односно двоструко више од предвиђеног. За опозицију, све је то идеална прилика да затражи оставку владе – међу демонстрантима су и припадници ултранационалистичке организације "Омладински покрет 64 жупаније" која се залаже за ревизију Тријанонског споразума...

ПАПА БЕНЕДИКТ ШЕСНАЕСТИ поручио је муслиманима да жали ако је неког увредио својим коментарима о исламу. Сви муслимани још нису прихватили извињење. Као да се свет после хладног рата, наводно, суочен са сукобом цивилизација, пре свега, суочава на верском плану. Религија се сада призива како би објаснила већину текућих питања: од ратова на Балкану до Ал каиде, Блиског истока и пријема Турске у ЕУ. Штавише, када се говори о нестабилности на Блиском истоку у оптицају је и теза да то није сукоб између ислама и хришћанства, већ између ислама и савремености. Асиметричан поглед, дакле, хришћанство не сматра делом овог проблема, док се ислам, са великом сигурношћу, сматра. Тренутна фасцинација исламом није праћена и разумевањем јавности за његов утицај на политику, јер, муслимани живе у мноштву врло разноврсних држава при чему је улога шеријатског права у тим земљама врло различита. Ниво демократије у муслиманским земљама доста је низак, али, тешко је тврдити да је то зато што муслимани живе о теократијама. У многим случајевима, религија је обезбедила својеврсну идеологију унутрашњој опозицији.

У том контексту, фундаментализам није монопол било које религије, па ни ислама. Јер, ислам као вера са најмање два главна огранка, многобројним етаблираним школама правног тумачења и без универзално признатог вође, сам по себи, дозвољава једнак простор за дебату о примени своје теологије на савремени свет као и ма која друга од главних религија. С једне стране имамо преувеличавање улоге других религија у међународним сукобима, а с друге стране невидљивост хришћанства и његовог наслеђа у западној перцепцији и политици. Зар САД немају сопствену дефиницију "божје земље", а Европа Гизово веровање да ступа у корак са божанском вољом? Да ли се, дакле, папа, ипак, мало "залетео"?

САДАМ ХУСЕИН НИЈЕ БИО ДИКТАТОР, рекао је у судници један од његових судија. Вероватно се човек нашалио, но претходних дана специјална комисија Пентагона утврдила је да Садам Хусеин није имао везе са Ал каидом. Још прошле године слична комисија Пентагона утврдила је да у Ираку није било оружја за масовно уништење. На Ирак је извршена инвазија и Садам Хусеин је срушен са власти, јер је Вашингтон доказивао управо те две ствари: везу Садама са Ал каидом и забрањено оружје. Многи стручњаци у САД били су и раније скептични око званичних ставова Вашингтона, али Конгрес и медији односили су се према њима са презрењем.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.