Друга смрт Стојана Чупића

САЛАШ НОЋАЈСКИ – Гуча има "Сабор трубача", Турија "Кобасицијаду", Мокрин "Гусанијаду", Ириг "Пударске дане". Они који још немају своју културну или туристичку манифестацију покушавају да је заснују. Салаш Ноћајски имао је "Сабор војводе Стојана Чупића", али га нема више: почетком септембра одржан је 14. по реду и – последњи. Председник организационог одбора др Предраг Тојић, отварајући сабор, одржао је некролог познатој културно-туристичкој манифестацији. Говорио је обраћајући се војводи Чупићу.

– Ми вазда поништавамо твоју жртву, војводо, до ње нам није стало. Побркали смо лончиће, па удовољавамо онима који би да пониште твој траг у нама. Свеснији део народа болно доживљава овај процес као рану, а други део се подругује том болу. Салашани те нису прихватили, војводо, они не желе да буду у твојој историји. Нема друге но да се више не окупљамо овде, да ти име не ружимо хладноћом душа у Салашу Ноћајском.

Др Тојић и још стотинак поштовалаца успомене на Змаја од Ноћаја, који су дошли из других места Србије, приметили су да се сви присутни од око две хиљаде Салашана могу побројати прстима једне руке! Ниједан младић из Салаша Ноћајског није се нашао ни у публици, а камоли да се надметао у витешким играма за титулу "војвода мачвански". Нико из управе Месне заједнице није дошао да се поздрави са угледним професорима, лекарима, културно-уметничким друштвима, представником Владе Републике Србије, такмичарима.

Војвода Стојан Чупић много се боље "држао" у Салашу Ноћајском док је почивао на гробљу у Зворнику, док му је гроб неговао Зворничанин муслиманске вере. Имао је сјајно место и у историји, и у легенди овог краја. Како и не би кад се уздигао међу прве Карађорђеве војводе, кад је сјајним победама над Турцима ушао у песме Филипа Вишњића и остао у народном предању као Змај од Ноћаја. Стојан Чупић је ухваћен на превару, издали су га мачвански кметови зворничком Марјаш-паши. Удављен је по ферману султана Махмуда. Оне који су издали Стoјана Чупића осудио је на смрт хајдук Ногић. И извршио пресуду.

Фамилија Чупић из Салаша Ноћајског године 1988. пренела је војводине мошти из Зворника у црквену порту, задужбину Стојанову. Пренос моштију пропраћен је у јавности. Две године касније у порти је постављен бронзани кип војводе, рад академског вајара Станимира Павловића. Убрзо је почела да се одржава, увек почетком септембра, манифестација "Сабор војводе Стојана Чупића". Трајала је и по неколико дана, окупљала је мноштво Мачвана, Београђана, Митровчана, па и нешто мештана Салаша Ноћајског! У почетном заносу, архитекта Милорад Лала Достанић, који живи у селу, пројектовао је зграду "Двори Змаја од Ноћаја", културно-духовни центар Салаша Ноћајског. Изливени су и темељи прве фазе будућег дворца.

Већина Салашана, међутим, са подозрењем је гледала на групу ентузијаста, пре свега на главног организатора читаве приче, на Светислава Чупића. Кажу да Светислав Чупић има много бољу комуникацију са свима другима него са својим Салашанима. Он сам дозвољава да има личних мана, али не верује да су оне пресудне за сву отуђеност Салашана, међу којима има много образованих људи. Нуди и доказ: постојећи дом културе претворен је у сметлиште, у коме месна заједница не види ругло. Заборављено је време кад се у њему стекао неки културни догађај.

Др Тојић је, занавек одјављујући сабор у организацији Завичајног друштва "Војвода Стојан Чупић", задржао наду да ће га неко други убудуће организовати. Ако се то догоди, знаће се да се ипак није догодила друга издаја и друга смрт Змаја од Ноћаја.