Druga smrt Stojana Čupića

SALAŠ NOĆAJSKI – Guča ima "Sabor trubača", Turija "Kobasicijadu", Mokrin "Gusanijadu", Irig "Pudarske dane". Oni koji još nemaju svoju kulturnu ili turističku manifestaciju pokušavaju da je zasnuju. Salaš Noćajski imao je "Sabor vojvode Stojana Čupića", ali ga nema više: početkom septembra održan je 14. po redu i – poslednji. Predsednik organizacionog odbora dr Predrag Tojić, otvarajući sabor, održao je nekrolog poznatoj kulturno-turističkoj manifestaciji. Govorio je obraćajući se vojvodi Čupiću.

– Mi vazda poništavamo tvoju žrtvu, vojvodo, do nje nam nije stalo. Pobrkali smo lončiće, pa udovoljavamo onima koji bi da ponište tvoj trag u nama. Svesniji deo naroda bolno doživljava ovaj proces kao ranu, a drugi deo se podruguje tom bolu. Salašani te nisu prihvatili, vojvodo, oni ne žele da budu u tvojoj istoriji. Nema druge no da se više ne okupljamo ovde, da ti ime ne ružimo hladnoćom duša u Salašu Noćajskom.

Dr Tojić i još stotinak poštovalaca uspomene na Zmaja od Noćaja, koji su došli iz drugih mesta Srbije, primetili su da se svi prisutni od oko dve hiljade Salašana mogu pobrojati prstima jedne ruke! Nijedan mladić iz Salaša Noćajskog nije se našao ni u publici, a kamoli da se nadmetao u viteškim igrama za titulu "vojvoda mačvanski". Niko iz uprave Mesne zajednice nije došao da se pozdravi sa uglednim profesorima, lekarima, kulturno-umetničkim društvima, predstavnikom Vlade Republike Srbije, takmičarima.

Vojvoda Stojan Čupić mnogo se bolje "držao" u Salašu Noćajskom dok je počivao na groblju u Zvorniku, dok mu je grob negovao Zvorničanin muslimanske vere. Imao je sjajno mesto i u istoriji, i u legendi ovog kraja. Kako i ne bi kad se uzdigao među prve Karađorđeve vojvode, kad je sjajnim pobedama nad Turcima ušao u pesme Filipa Višnjića i ostao u narodnom predanju kao Zmaj od Noćaja. Stojan Čupić je uhvaćen na prevaru, izdali su ga mačvanski kmetovi zvorničkom Marjaš-paši. Udavljen je po fermanu sultana Mahmuda. One koji su izdali Stojana Čupića osudio je na smrt hajduk Nogić. I izvršio presudu.

Familija Čupić iz Salaša Noćajskog godine 1988. prenela je vojvodine mošti iz Zvornika u crkvenu portu, zadužbinu Stojanovu. Prenos moštiju propraćen je u javnosti. Dve godine kasnije u porti je postavljen bronzani kip vojvode, rad akademskog vajara Stanimira Pavlovića. Ubrzo je počela da se održava, uvek početkom septembra, manifestacija "Sabor vojvode Stojana Čupića". Trajala je i po nekoliko dana, okupljala je mnoštvo Mačvana, Beograđana, Mitrovčana, pa i nešto meštana Salaša Noćajskog! U početnom zanosu, arhitekta Milorad Lala Dostanić, koji živi u selu, projektovao je zgradu "Dvori Zmaja od Noćaja", kulturno-duhovni centar Salaša Noćajskog. Izliveni su i temelji prve faze budućeg dvorca.

Većina Salašana, međutim, sa podozrenjem je gledala na grupu entuzijasta, pre svega na glavnog organizatora čitave priče, na Svetislava Čupića. Kažu da Svetislav Čupić ima mnogo bolju komunikaciju sa svima drugima nego sa svojim Salašanima. On sam dozvoljava da ima ličnih mana, ali ne veruje da su one presudne za svu otuđenost Salašana, među kojima ima mnogo obrazovanih ljudi. Nudi i dokaz: postojeći dom kulture pretvoren je u smetlište, u kome mesna zajednica ne vidi ruglo. Zaboravljeno je vreme kad se u njemu stekao neki kulturni događaj.

Dr Tojić je, zanavek odjavljujući sabor u organizaciji Zavičajnog društva "Vojvoda Stojan Čupić", zadržao nadu da će ga neko drugi ubuduće organizovati. Ako se to dogodi, znaće se da se ipak nije dogodila druga izdaja i druga smrt Zmaja od Noćaja.