Избори на видику

Убрзање је реч која најкраће и најтачније описује збивања у политичком мозаику Србије. У протеклу среду је Драгор Хибер, члан Одбора за уставна питања, задужен да у име Демократске странке ради на усаглашавању текста устава, рекао "Политици": "Министар Лончар и ја смо замољени да радимо даноноћно, да усагласимо текст до краја недеље." Хибер у том тренутку није видео питања око којих је немогућ договор са представником ДСС-а. Мислио је да ће лако разрешити чак и питање да ли ће Србија бити описана као "држава грађана" или "држава српског народа и свих грађана који у њој живе".

Истог дана министар Млађан Динкић је најавио и да референдум о уставу може да буде одржан пре краја године. Неколико дана пре тога разговарао је и са председником Борисом Тадићем о ситуацији после 1. октобра када ће Г17 плус морати да испуни обећање о напуштању владе, што је потез који мора да доведе до убрзања политичког темпа Србије.

У четвртак је било сасвим извесно да су ДСС и ДС усагласили начин избора председника Србије, које је дуго било једно од кључних отворених питања.

Сасвим довољно података да се схвати да се битно скратило време за радне задатке који стоје пред премијером Војиславом Коштуницом. Незванично, ДСС је мислио да би било добро да се устав усагласи и усвоји у Скупштини Србије до Нове године, да референдум о уставу буде на Сретење  (15. фебруар) 2007.  године и да се избори одрже почетком маја. ДС је на тај временски распоред имао приговор: споро, споро, споро. Основна непроменљива њихове рачунице већ дуже од године јесте да изборе треба одржати пре доношења одлуке о статусу Косова и Метохије. ДСС је изгледа мислио да до одлуке неће доћи толико брзо.

То је у последње време изгледало као једино несагласје у односима ове две странке. Њих чак нису нарушиле ни тврдње да су нека јавна предузећа престала да послују са једним од функционера ДС, нити сумња да је неко од тадићеваца крив за појављивање у "Блицу" текста о невољама  са полицијом Александра Никитовића, десне руке премијера Србије. Све то није могло да наруши мирољубиву активну коегзистенцију између ДСС-а и ДС-а пошто су и једни и други обећали да ће учинити све да после наредних избора буду у прилици да заједно направе владу уз евентуалну помоћ још некога ко пређе цензус и уз ограничење да то не буду радикали и социјалисти.

Можда је део те нове сарадње ДС-а и ДСС-а прећутни договор да после избора Тадић остане председник, а Коштуница премијер. Ако и нема таквог договора њега ће свакако подстаћи уставно решење о непосредном избору председника Србије, што је, како сазнајемо, практично већ договорено. Ако су, што би рекао ДСС, начелне ствари договорене, макар и у полуреченицама и наговештајима, остали су спорни рокови, али овонедељно убрзање показује да се и ту нешто нагло мења.

У четвртак је Раде Обрадовић, потпредседник Скупштине Србије, рекао "Политици": "Скоро све је усаглашено у уставу, осим статуса Војводине. Али тешко је бранити да аутономија Војводине буде мања него што је сада." Он пита и да ли је неопходна јавна дебата о уставу ако се о њему расправља већ пет година, "па само сам ја организовао 10–15 округлих столова о уставу". Кључна реченица Обрадовића гласи: "Очекујем да устав буде усвојен и референдум одржан за месец, месец и по, у сваком случају пре краја године." То је у односу на редослед поменут раније бар месец и по дана пре Сретења 2007. године.

Да ли отуда следи и закључак да се план о изборима у мају 2007. мења? Обрадовић одговара: "Став ДСС-а је познат – да се после усвајања устава иде на изборе."  А да ли ДСС мисли да изборе треба одржати пре доношења одлуке о Косову (на чему истрајава ДС)? Одговор Обрадовића јесте да се не зна када ће одлука о Косову бити донета, мислило се пре Нове године, онда се чинило да руски став одлаже ту одлуку... Обрни – окрени, нејасно је.

Вештина је политичара да предвиђа догађаје. Зато, и ако ДСС неће да говори сасвим прецизно о неким стварима, чини се разумним да и у тој странци знају да им је боље да одлуку о Косову дочекају бар са новим уставом, а по могућности и после избора у, највероватније, коалиционој влади. А већи део Контакт групе је баш навалио, па и Савет Европе: што пре одлука о Косову. Можда већ у новембру. Тада се састаје Савет безбедности, тада је састанак Контакт групе у Виљнусу. Ако је тако, Србија не сме да рескира и теши себе да то Запад само блефира. Нажалост, они до сада нису блефирали. Изјаве Хибера и Обрадовића показују да влада хоће да озваничи устав у коме пише да је Косово саставни део Србије пре коначне одлуке о Косову, а можда и пре новембарског састанка Контакт групе. Зато не би било чудо да референдум о уставу буде чак и у октобру. Тиме би се добило додатно време између референдума о уставу и избора, што отвара простор и за евентуалну измену изборних закона.

А за датум избора важнија ће бити процена када ће бити донета одлука о Косову него могући излазак из владе Г17 плус. По свему судећи, доношење те одлуке је померено, и вероватно она неће бити саопштена ове године. У сваком случају, одбројавање је почело, време се згуснуло.