Izbori na vidiku

Ubrzanje je reč koja najkraće i najtačnije opisuje zbivanja u političkom mozaiku Srbije. U proteklu sredu je Dragor Hiber, član Odbora za ustavna pitanja, zadužen da u ime Demokratske stranke radi na usaglašavanju teksta ustava, rekao "Politici": "Ministar Lončar i ja smo zamoljeni da radimo danonoćno, da usaglasimo tekst do kraja nedelje." Hiber u tom trenutku nije video pitanja oko kojih je nemoguć dogovor sa predstavnikom DSS-a. Mislio je da će lako razrešiti čak i pitanje da li će Srbija biti opisana kao "država građana" ili "država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive".

Istog dana ministar Mlađan Dinkić je najavio i da referendum o ustavu može da bude održan pre kraja godine. Nekoliko dana pre toga razgovarao je i sa predsednikom Borisom Tadićem o situaciji posle 1. oktobra kada će G17 plus morati da ispuni obećanje o napuštanju vlade, što je potez koji mora da dovede do ubrzanja političkog tempa Srbije.

U četvrtak je bilo sasvim izvesno da su DSS i DS usaglasili način izbora predsednika Srbije, koje je dugo bilo jedno od ključnih otvorenih pitanja.

Sasvim dovoljno podataka da se shvati da se bitno skratilo vreme za radne zadatke koji stoje pred premijerom Vojislavom Koštunicom. Nezvanično, DSS je mislio da bi bilo dobro da se ustav usaglasi i usvoji u Skupštini Srbije do Nove godine, da referendum o ustavu bude na Sretenje  (15. februar) 2007.  godine i da se izbori održe početkom maja. DS je na taj vremenski raspored imao prigovor: sporo, sporo, sporo. Osnovna nepromenljiva njihove računice već duže od godine jeste da izbore treba održati pre donošenja odluke o statusu Kosova i Metohije. DSS je izgleda mislio da do odluke neće doći toliko brzo.

To je u poslednje vreme izgledalo kao jedino nesaglasje u odnosima ove dve stranke. Njih čak nisu narušile ni tvrdnje da su neka javna preduzeća prestala da posluju sa jednim od funkcionera DS, niti sumnja da je neko od tadićevaca kriv za pojavljivanje u "Blicu" teksta o nevoljama  sa policijom Aleksandra Nikitovića, desne ruke premijera Srbije. Sve to nije moglo da naruši miroljubivu aktivnu koegzistenciju između DSS-a i DS-a pošto su i jedni i drugi obećali da će učiniti sve da posle narednih izbora budu u prilici da zajedno naprave vladu uz eventualnu pomoć još nekoga ko pređe cenzus i uz ograničenje da to ne budu radikali i socijalisti.

Možda je deo te nove saradnje DS-a i DSS-a prećutni dogovor da posle izbora Tadić ostane predsednik, a Koštunica premijer. Ako i nema takvog dogovora njega će svakako podstaći ustavno rešenje o neposrednom izboru predsednika Srbije, što je, kako saznajemo, praktično već dogovoreno. Ako su, što bi rekao DSS, načelne stvari dogovorene, makar i u polurečenicama i nagoveštajima, ostali su sporni rokovi, ali ovonedeljno ubrzanje pokazuje da se i tu nešto naglo menja.

U četvrtak je Rade Obradović, potpredsednik Skupštine Srbije, rekao "Politici": "Skoro sve je usaglašeno u ustavu, osim statusa Vojvodine. Ali teško je braniti da autonomija Vojvodine bude manja nego što je sada." On pita i da li je neophodna javna debata o ustavu ako se o njemu raspravlja već pet godina, "pa samo sam ja organizovao 10–15 okruglih stolova o ustavu". Ključna rečenica Obradovića glasi: "Očekujem da ustav bude usvojen i referendum održan za mesec, mesec i po, u svakom slučaju pre kraja godine." To je u odnosu na redosled pomenut ranije bar mesec i po dana pre Sretenja 2007. godine.

Da li otuda sledi i zaključak da se plan o izborima u maju 2007. menja? Obradović odgovara: "Stav DSS-a je poznat – da se posle usvajanja ustava ide na izbore."  A da li DSS misli da izbore treba održati pre donošenja odluke o Kosovu (na čemu istrajava DS)? Odgovor Obradovića jeste da se ne zna kada će odluka o Kosovu biti doneta, mislilo se pre Nove godine, onda se činilo da ruski stav odlaže tu odluku... Obrni – okreni, nejasno je.

Veština je političara da predviđa događaje. Zato, i ako DSS neće da govori sasvim precizno o nekim stvarima, čini se razumnim da i u toj stranci znaju da im je bolje da odluku o Kosovu dočekaju bar sa novim ustavom, a po mogućnosti i posle izbora u, najverovatnije, koalicionoj vladi. A veći deo Kontakt grupe je baš navalio, pa i Savet Evrope: što pre odluka o Kosovu. Možda već u novembru. Tada se sastaje Savet bezbednosti, tada je sastanak Kontakt grupe u Viljnusu. Ako je tako, Srbija ne sme da reskira i teši sebe da to Zapad samo blefira. Nažalost, oni do sada nisu blefirali. Izjave Hibera i Obradovića pokazuju da vlada hoće da ozvaniči ustav u kome piše da je Kosovo sastavni deo Srbije pre konačne odluke o Kosovu, a možda i pre novembarskog sastanka Kontakt grupe. Zato ne bi bilo čudo da referendum o ustavu bude čak i u oktobru. Time bi se dobilo dodatno vreme između referenduma o ustavu i izbora, što otvara prostor i za eventualnu izmenu izbornih zakona.

A za datum izbora važnija će biti procena kada će biti doneta odluka o Kosovu nego mogući izlazak iz vlade G17 plus. Po svemu sudeći, donošenje te odluke je pomereno, i verovatno ona neće biti saopštena ove godine. U svakom slučaju, odbrojavanje je počelo, vreme se zgusnulo.