Портрет грчке судбине

Редитељ Никита Миливојевић много више ради у иностранству него у Србији. Поменути уметник је протеклих дана боравио у Грчкој, на позив управе Националног театра у Атини, где ће ускоро поставити комад „Мајка пса” Павлоса Матисиса, једног од водећих грчких аутора. Пробе би, како сазнајемо, требало да почну за месец дана, а премијера се очекује почетком фебруара.

Миливојевић је, да подсетимо, недавно у Немачкој, у престижном Шаушпилхаус театру поставио представу „На Дрини ћуприја” урадивши и драматизацију култног Андрићевог романа.

Уметничку каријеру у Грчкој Миливојевић је започео још 1997. године када је у атинском театру „Аморе” поставио представе –„Иванов” А. П. Чехова и „Злочин и казна” Ф. М.

Достојевског које су у тамошњим најзначајнијим позоришним круговима проглашене догађајима сезоне. У Националном театру у Атини где ће радити нову представу „Мајка пса” са успехом је још 2000. године режирао Молијеровог „Дон Жуана”.

– „Мајка пса” је заправо наставак мог рада у Грчкој, тако да је нова представа за мене наставак свих претходних. Последњих година са грчким колегама сам био непрестано у контакту.

Међутим, био сам усредсређен на друге обавезе, али сам осећао да је само питање времена када ћу поново да радим у Атини. Павлос Матисис у свом роману „Мајка пса” позабавио се Другим светским ратом. Прича се дешава у малом грчком месту, али је роман писан узбудљивим језиком „слика”, на вишем нивоу. Док читате роман имате утисак као да га је писао грчки Маркес. Све је помало надреално, а истовремено осећате да је страшно истинито. Аутор Матисис ми је причао да је својевремено Емир Кустурица био заинтересован да ради филм по овом роману. На неки начин то и јесте филмски материјал, управо за Кустурицу јер тражи посебну машту. Верујем да би он направио одличан филм од романа – каже Миливојевић.

Колико је у овом тренутку инспиративно радити драму „Мајка пса” и то баш у Грчкој било је, каже редитељ, прво питање које је разматрао са управом Националног театра у Атини.

– Многи мисле да је „Мајка пса” један од најзначајнијих грчких романа написаних у последњих неколико деценија . Током читања Матисисовог романа, најпре сам покушао да препознам одјек приче у свом времену, мада ми се чини да овога пута то не треба да буде неко нарочито „осавремењавање”, поготово не у смислу форме. Рат је као и увек понајвише прича о страдању, патњи људи. Оно што се мени чини јако узбудљивим у овом тренутку јесте да све оно страшно кроз шта су Грци пролазили као народ током Другог светског рата, сада се одједном појављује као далеки одјек у нашем времену, гледано из угла нове, другачије „кризе” кроз коју сада пролазе. Све заједно делује као да је један исти портрет, истог народа, само у различитом времену. Као и увек, многе ствари се очигледно понављају, преплићу у животу. Много волим Грчку и Атину! После моје земље и Београда то ми је најдража земља. Сећам се једне друге Атине, не тако давно, од пре свега десетак година , која је била, чинило ми се, најсрећнији град на свету. Данас делује као да то више није исти град. На улицама су нека нова, потпуно другачија лица. Много је више гладних, несрећних, тужних пролазника. Људи се једнако боре за сутрашњи дан, како да преживе, слично као и у роману, мада је толико времена прошло – каже Миливојевић.

Б. Г. Требјешанин