" Лекс специјалис" за задругаре

Председник Друштва аграрних економиста Србије проф. др Миладин Шеварлић покренуо је иницијативу за доношење lex specialis на основу којег би се целокупна непокретна имовину у задругама, евидентирана као друштвена, превела у задружну својину.

– То би било праведно, економски рационално, административно најједноставније и политички најприхватљивије решење вишедеценијских проблема који су настали по основу претапања задружне у друштвену својину на основу бројних интеграционих процеса у минулим деценијама – сматра иницијатор.

– Имовина задругара, која је специфичан вид колективне приватне својине, у време социјализма отимана је од њених изворних власника на основу политичке забране укњижавања задружне својине – чак и правно недопустивог искњижавања, већ укњижене, као и њеног поновног превођења у друштвену својину.

Стога би се доношењем специјалног Закона о задругарству избегли дуготрајни, скупи и нецелисходни судски поступци, а истовремено би актуелна власт испунила делић социјалне правде задружном сектору привреде – сматра др Шеварлић.

У противном, имовина у задругама биће потпуно уништена у започетим стечајним поступцима, у којима имовину задругара распродају запослени у задругама и задружним савезима.

Да бојазан од уништавања задружне својине није без основа, потврђује податак да је укупан нето губитак у свим задругама Србије лане већи за 2,2 пута него у 2004. години. То значи да је у само једној години таквог пословања практично "поједено" 11,7 од 23,4 милијарде динара укупне вредности задружног капитала.

Прва верзија нацрта Закона о задругама коју је сачинило Министарство привреде, у сарадњи са представницима других министарстава у чијем ресору су различите врсте задруга (пољопривредне, рибарске, потрошачке, стамбене, занатске, штедно-кредитне, услужне, здравствене, студентске, омладинске и ученичке ...), негативно је оцењена. Пре свега, због предлога да "непокретна имовина у друштвеној својини, на којој право коришћења има задруга, односно задружни савез, постаје средство у државној својини".

У време кад се "на сва уста" говори о Закону о реституцији отете имовине, задругари су тај предлог оценили као нови покушај и раније спровођених "национализација задружне својине".

Подржављење "на одложено"

Министарство привреде је припремило и другу – побољшану верзију Нацрта закона о задругама која је почетком овог месеца разматрана и на округлом столу Задружног савеза Србије.

У тој верзији Нацрта закона омогућава се да задруге и задружни савези, у року од шест месеци, уколико поседују доказе да су непокретну имовину коју користе стекли "радом и пословањем, или на други начин (поклон, легат, задужбина, донација, правоснажна одлука државног или другог органа и др.)" могу да преведу из друштвене и упишу у земљишне и друге јавне књиге као задружну имовину.

Истом одредбом омогућава се задругама и задружним савезима да, и без поступка доказивања, "изврше евидентирање покретне имовине као задружне својине" – будући да је она застарела и да за њено преузимање нема заинтересованих.

Међутим, по истеку прописаног полугодишњег рока, Нацртом закона је предвиђено да се непокретна имовина задруга и задружних савеза, евидентирана као друштвена, за коју не буде покренут поступак доказивања задружног власништва или је тај поступак негативно окончан, преведе у државну својину, с тим да је задруге и задружни савези могу узети под закуп.

– Будући да би то било очигледно "подржављење" de facto задружне, а de jure – друштвене својине, поставља се питање по ком основу се само у задружном сектору привреде друштвена својина преводи у државну, док се у свим другим секторима привреде имовина евидентирана као друштвена својина приватизује на аукцијама или тендерима – указује др Шеварлић.

--------------------------------------------------------------------------

Србија међу 12 оснивача

Србија је један од 12 оснивача Међународног задружног савеза у Лондону 1895. године, кад је основана и прва земљорадничка задруга у селу Враново крај Смедерева.

Ове године је и 160 година од оснивања кредитне земљорадничке задруге у Бачком Петровцу (1846) – прве задруге на данашњој територији Републике Србије, и треће задружне организације у свету.