" Leks specijalis" za zadrugare

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije prof. dr Miladin Ševarlić pokrenuo je inicijativu za donošenje lex specialis na osnovu kojeg bi se celokupna nepokretna imovinu u zadrugama, evidentirana kao društvena, prevela u zadružnu svojinu.

– To bi bilo pravedno, ekonomski racionalno, administrativno najjednostavnije i politički najprihvatljivije rešenje višedecenijskih problema koji su nastali po osnovu pretapanja zadružne u društvenu svojinu na osnovu brojnih integracionih procesa u minulim decenijama – smatra inicijator.

– Imovina zadrugara, koja je specifičan vid kolektivne privatne svojine, u vreme socijalizma otimana je od njenih izvornih vlasnika na osnovu političke zabrane uknjižavanja zadružne svojine – čak i pravno nedopustivog isknjižavanja, već uknjižene, kao i njenog ponovnog prevođenja u društvenu svojinu.

Stoga bi se donošenjem specijalnog Zakona o zadrugarstvu izbegli dugotrajni, skupi i necelishodni sudski postupci, a istovremeno bi aktuelna vlast ispunila delić socijalne pravde zadružnom sektoru privrede – smatra dr Ševarlić.

U protivnom, imovina u zadrugama biće potpuno uništena u započetim stečajnim postupcima, u kojima imovinu zadrugara rasprodaju zaposleni u zadrugama i zadružnim savezima.

Da bojazan od uništavanja zadružne svojine nije bez osnova, potvrđuje podatak da je ukupan neto gubitak u svim zadrugama Srbije lane veći za 2,2 puta nego u 2004. godini. To znači da je u samo jednoj godini takvog poslovanja praktično "pojedeno" 11,7 od 23,4 milijarde dinara ukupne vrednosti zadružnog kapitala.

Prva verzija nacrta Zakona o zadrugama koju je sačinilo Ministarstvo privrede, u saradnji sa predstavnicima drugih ministarstava u čijem resoru su različite vrste zadruga (poljoprivredne, ribarske, potrošačke, stambene, zanatske, štedno-kreditne, uslužne, zdravstvene, studentske, omladinske i učeničke ...), negativno je ocenjena. Pre svega, zbog predloga da "nepokretna imovina u društvenoj svojini, na kojoj pravo korišćenja ima zadruga, odnosno zadružni savez, postaje sredstvo u državnoj svojini".

U vreme kad se "na sva usta" govori o Zakonu o restituciji otete imovine, zadrugari su taj predlog ocenili kao novi pokušaj i ranije sprovođenih "nacionalizacija zadružne svojine".

Podržavljenje "na odloženo"

Ministarstvo privrede je pripremilo i drugu – poboljšanu verziju Nacrta zakona o zadrugama koja je početkom ovog meseca razmatrana i na okruglom stolu Zadružnog saveza Srbije.

U toj verziji Nacrta zakona omogućava se da zadruge i zadružni savezi, u roku od šest meseci, ukoliko poseduju dokaze da su nepokretnu imovinu koju koriste stekli "radom i poslovanjem, ili na drugi način (poklon, legat, zadužbina, donacija, pravosnažna odluka državnog ili drugog organa i dr.)" mogu da prevedu iz društvene i upišu u zemljišne i druge javne knjige kao zadružnu imovinu.

Istom odredbom omogućava se zadrugama i zadružnim savezima da, i bez postupka dokazivanja, "izvrše evidentiranje pokretne imovine kao zadružne svojine" – budući da je ona zastarela i da za njeno preuzimanje nema zainteresovanih.

Međutim, po isteku propisanog polugodišnjeg roka, Nacrtom zakona je predviđeno da se nepokretna imovina zadruga i zadružnih saveza, evidentirana kao društvena, za koju ne bude pokrenut postupak dokazivanja zadružnog vlasništva ili je taj postupak negativno okončan, prevede u državnu svojinu, s tim da je zadruge i zadružni savezi mogu uzeti pod zakup.

– Budući da bi to bilo očigledno "podržavljenje" de facto zadružne, a de jure – društvene svojine, postavlja se pitanje po kom osnovu se samo u zadružnom sektoru privrede društvena svojina prevodi u državnu, dok se u svim drugim sektorima privrede imovina evidentirana kao društvena svojina privatizuje na aukcijama ili tenderima – ukazuje dr Ševarlić.

--------------------------------------------------------------------------

Srbija među 12 osnivača

Srbija je jedan od 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. godine, kad je osnovana i prva zemljoradnička zadruga u selu Vranovo kraj Smedereva.

Ove godine je i 160 godina od osnivanja kreditne zemljoradničke zadruge u Bačkom Petrovcu (1846) – prve zadruge na današnjoj teritoriji Republike Srbije, i treće zadružne organizacije u svetu.