Симптоми „тихог убице”

Годинама шећерна болест пролази благо и неопажено, па на сваког оболелог имамо једну особу која не зна да има дијабетес

У Србији годишње од шећерне болести умре око 3.000 особа, а број оболелих се процењује на више од 600.000. Дијабетес је, после обољења срца, тумора, повреда и тровања – четврти узрок смрти. Дијабетес тип 2, као чешћи облик шећерне болести, присутан је код 90 одсто оболелих, а јавља се обично после тридесете године живота и то чешће код гојазних људи. У Србији око 2.000 деце до 14 година има дијабетес тип 1, као једно од најчешћих хроничних болести у детињству, а у последње четири године, од када постоји Регистар за дијабетес, уочен је пораст оболевања код деце за пет одсто. Чак 10 одсто здравственог буџета се издваја за лечење дијабетеса, али ту су и индиректни трошкови: често изостајање с посла, инвалидност…

– Симптоми дијабетеса типа 2 годинама су благи и пролазе неопажено. Резултат тога је да на сваког оболелог од шећерне болести имамо једну особу која не зна да има дијабетес. Осим тога, ова болест најчешће се открива приликом рутинских анализа. Дијабетес је водећи узрок појаве попуштања функције бубрега и слепила. Због тога што годинама може да траје без изражених симптома, многи су склони да сматрају да дијабетес и није толико озбиљна болест док не наступи нека од озбиљних компликација. Зато се често за дијабетес тип 2 каже да је „тихи убица” – упозорила је епидемиолог др Ивана Ракочевић, републички координатор Регистра за дијабетес из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, отварајући јуче скуп „Превенција дијабетеса у Србији – Како се суочити са једним од највећих јавноздравствених изазова 21. века”.

Организатор скупа је Европски велнес институт, као и Привредна комора Србије, а генерални покровитељ фармацеутска компанија „Ново Нордиск”. Скуп је организован уочи 14. новембра, Међународног дана дијабетеса, који се ове године обележава под слоганом „Преузми контролу над дијабетесом одмах”. Како је у име организатора скупа, Европског велнес института нагласила Маја Јагодић, циљ је да свако преузме одговорност за своје здравље прихватајући здраве навике.
Професор др Радивој Коцић из нишке Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма указао је да је најважније препознати ране симптоме ове болести, као што су учестало мокрење, интензивна жеђ или умор… Да би вредности шећера у крви биле мање свако мора у своје животне навике да уведе редовну физичку активност. Др Коцић је рекао да то не морају да буду ма какви маратони и напорни тренинзи: довољно је 30 минута свакога дана брзо ходати, пливати, возити бицикл или то време потрошити уз плес и игру.

Академик, професор др Небојша М. Лалић, председник Републичке стручне комисије за дијабетес на јучерашњем скупу казао је да смо сви свесни колико шећерна болест оптерећује друштво. Редовном контролом и превенцијом могло би се постићи да се за 30 година број инфаркта смањи за десетину, да се преполови број можданих удара, да се смањи број ослепелих на четвртину...