Simptomi „tihog ubice”

Godinama šećerna bolest prolazi blago i neopaženo, pa na svakog obolelog imamo jednu osobu koja ne zna da ima dijabetes

U Srbiji godišnje od šećerne bolesti umre oko 3.000 osoba, a broj obolelih se procenjuje na više od 600.000. Dijabetes je, posle oboljenja srca, tumora, povreda i trovanja – četvrti uzrok smrti. Dijabetes tip 2, kao češći oblik šećerne bolesti, prisutan je kod 90 odsto obolelih, a javlja se obično posle tridesete godine života i to češće kod gojaznih ljudi. U Srbiji oko 2.000 dece do 14 godina ima dijabetes tip 1, kao jedno od najčešćih hroničnih bolesti u detinjstvu, a u poslednje četiri godine, od kada postoji Registar za dijabetes, uočen je porast obolevanja kod dece za pet odsto. Čak 10 odsto zdravstvenog budžeta se izdvaja za lečenje dijabetesa, ali tu su i indirektni troškovi: često izostajanje s posla, invalidnost…

– Simptomi dijabetesa tipa 2 godinama su blagi i prolaze neopaženo. Rezultat toga je da na svakog obolelog od šećerne bolesti imamo jednu osobu koja ne zna da ima dijabetes. Osim toga, ova bolest najčešće se otkriva prilikom rutinskih analiza. Dijabetes je vodeći uzrok pojave popuštanja funkcije bubrega i slepila. Zbog toga što godinama može da traje bez izraženih simptoma, mnogi su skloni da smatraju da dijabetes i nije toliko ozbiljna bolest dok ne nastupi neka od ozbiljnih komplikacija. Zato se često za dijabetes tip 2 kaže da je „tihi ubica” – upozorila je epidemiolog dr Ivana Rakočević, republički koordinator Registra za dijabetes iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, otvarajući juče skup „Prevencija dijabetesa u Srbiji – Kako se suočiti sa jednim od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka”.

Organizator skupa je Evropski velnes institut, kao i Privredna komora Srbije, a generalni pokrovitelj farmaceutska kompanija „Novo Nordisk”. Skup je organizovan uoči 14. novembra, Međunarodnog dana dijabetesa, koji se ove godine obeležava pod sloganom „Preuzmi kontrolu nad dijabetesom odmah”. Kako je u ime organizatora skupa, Evropskog velnes instituta naglasila Maja Jagodić, cilj je da svako preuzme odgovornost za svoje zdravlje prihvatajući zdrave navike.
Profesor dr Radivoj Kocić iz niške Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma ukazao je da je najvažnije prepoznati rane simptome ove bolesti, kao što su učestalo mokrenje, intenzivna žeđ ili umor… Da bi vrednosti šećera u krvi bile manje svako mora u svoje životne navike da uvede redovnu fizičku aktivnost. Dr Kocić je rekao da to ne moraju da budu ma kakvi maratoni i naporni treninzi: dovoljno je 30 minuta svakoga dana brzo hodati, plivati, voziti bicikl ili to vreme potrošiti uz ples i igru.

Akademik, profesor dr Nebojša M. Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes na jučerašnjem skupu kazao je da smo svi svesni koliko šećerna bolest opterećuje društvo. Redovnom kontrolom i prevencijom moglo bi se postići da se za 30 godina broj infarkta smanji za desetinu, da se prepolovi broj moždanih udara, da se smanji broj oslepelih na četvrtinu...