Коинциденција

Обећали су ми да ће уплатити до краја месеца, али ништа. Кукање и правдање. Јасно је све. И њима не уплаћују. Онда сам дохватио прва два примера за која знам из прве руке.

Газда стоваришта више не даје цигле на обећања, то јест вересију. Вели, дошао му предузимач са џипом и тражи материјал да заврши зграду да би му купци уплатили други део пара за станове. Једном се преварио и дао му материјал, а новац још чека. Каже, тај мали предузимач је у старту добро смислио посао, можда чак и добио дозволе, започео градњу а потом станове изнео на тржиште с ценом квадрата у изградњи. Продаја је кренула и коначно је дошао до новца, али уместо да добијени новац искористи за оно за шта га је узео, он купи онај несрећни џип. Ту је и породица, сину ауто итд., почиње да се живи мало боље – је ли кренуло или није? Онда се догоди то да се зграда не може завршити, а паре су потрошене.

Чудне ли коинциденције, знам једног који је купио такав стан и сада се суди са истим таквим власником на суду.

Али коинциденција иде даље. Исти пријатељ коме дугују стан радио је две године у аутомеханичарској радњи и раскинуо радни однос јер истом сервису пореска управа не плаћа дуг за сервисирање њиховог возног парка. „Шта да им радиш? Уплатиће они некад, али бог зна кад. Ти их зовнеш, они кажу на чекању си па кад стигне да се плати.” То „кад стигне” зна често да траје и више од пола године а значи муку, позивање, нелагоду...

Коинциденција се затим шири из новинског текста на читаоца, на његове пријатеље и тако даље свако свакоме нешто дугује. Куда год кренеш случај је исти или правило је исто, а докле год се сви правимо као да тога нема то се зове коинциденција.

Почео сам да пишем о дугу Владе Србије за грејање, али мислим да су ово бољи примери…

*Електроинжењер