Koincidencija

Obećali su mi da će uplatiti do kraja meseca, ali ništa. Kukanje i pravdanje. Jasno je sve. I njima ne uplaćuju. Onda sam dohvatio prva dva primera za koja znam iz prve ruke.

Gazda stovarišta više ne daje cigle na obećanja, to jest veresiju. Veli, došao mu preduzimač sa džipom i traži materijal da završi zgradu da bi mu kupci uplatili drugi deo para za stanove. Jednom se prevario i dao mu materijal, a novac još čeka. Kaže, taj mali preduzimač je u startu dobro smislio posao, možda čak i dobio dozvole, započeo gradnju a potom stanove izneo na tržište s cenom kvadrata u izgradnji. Prodaja je krenula i konačno je došao do novca, ali umesto da dobijeni novac iskoristi za ono za šta ga je uzeo, on kupi onaj nesrećni džip. Tu je i porodica, sinu auto itd., počinje da se živi malo bolje – je li krenulo ili nije? Onda se dogodi to da se zgrada ne može završiti, a pare su potrošene.

Čudne li koincidencije, znam jednog koji je kupio takav stan i sada se sudi sa istim takvim vlasnikom na sudu.

Ali koincidencija ide dalje. Isti prijatelj kome duguju stan radio je dve godine u automehaničarskoj radnji i raskinuo radni odnos jer istom servisu poreska uprava ne plaća dug za servisiranje njihovog voznog parka. „Šta da im radiš? Uplatiće oni nekad, ali bog zna kad. Ti ih zovneš, oni kažu na čekanju si pa kad stigne da se plati.” To „kad stigne” zna često da traje i više od pola godine a znači muku, pozivanje, nelagodu...

Koincidencija se zatim širi iz novinskog teksta na čitaoca, na njegove prijatelje i tako dalje svako svakome nešto duguje. Kuda god kreneš slučaj je isti ili pravilo je isto, a dokle god se svi pravimo kao da toga nema to se zove koincidencija.

Počeo sam da pišem o dugu Vlade Srbije za grejanje, ali mislim da su ovo bolji primeri…

*Elektroinženjer