Кардинал чека исељење

Од нашег дописника

Сарајево – Да ли ће надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић ускоро бити исељен из своје резиденције у центру Сарајева и даље је неизвесно, јер званична власт у овом граду још увек није рекла своје мишљење о правоснажној судској одлуци којом се наређује кардиналу да ослободи просторије и преда их породици бившег шпијуна Удбе Фадила Смајовића.

Ћути и градоначелник Сарајева Алија Бехмен, не дотичу га ни бројни медијски натписи о „срамној судској одлуци”, као ни реаговања која долазе са хрватске стране, па ни отворена писма, попут оног које му је упутио већник Градског већа Градимир Гојер.

Уз констатацију да су судски органи донели „срамну одлуку” да се кардинал „протера из свог станишта”, Гојер у писму наводи да је то тек и само „врхунац пирамиде систематског прогона католика из Сарајева”.

„Настави ли се овакав прогон католика, бојим се што ће бити од заједничког живота у држави БиХ... Не нестаје само католичанство у биолошком смислу из Сарајева и БиХ, овде се ради о системском удару на друго и другачије у босанскохерцеговачкој метрополи”, пише Гојер и пита се шта ће бити са осталим католицима, ако је судбина „врховног духовног пастира католичког пука доведена до таквог срамотног нивоа.”

„Учините нешто што ће достојанствено ојачати вашу градоначелничку позицију, господине Бехмен, јер ви сте градоначелник и Хрвата католика”, поручио је Гојер првом грађанину Сарајева.

И Матица хрватска из Мостара упозорава да главни град БиХ „постаје једнонационалан и етнички чист” и позива меродавне институције да преиспитају судску одлуку и преиначе је у „корист прихватљивог суживота”, не само у Сарајеву него у читавој БиХ.

Коментатор „Дневног аваза” оцењује да „упозорење” Матице хрватске „одише мирисом злонамерности”, а не слаже се ни са Гојеровом тезом о неком „систематском прогону Хрвата”, јер о томе „заиста не може бити ни речи”.

Сарајево можда више није „широка кућа за све грађане БиХ”, како жели Гојер, али је „томе само најмање криво”, данашње Сарајево „у ствари је жртва и талац агресивних политика које нису одустале од идеје да сваку птицу усмере у матично јато, политика које у њему нису рођене ни вођене”, наглашава се у коментару.

О спорној судској одлуци сарајевско „Ослобођење” пише из сасвим другог угла, који разоткрива примену „различитих аршина” у решавању стамбених проблема кардинала Винка Пуљића и поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића.

За разлику од Пуљића који се мора иселити, јер тако је одлучио суд, Церић се „у рату 1993. године уселио у кућу у којој је живео некадашњи комунистички функционер Рато Дугоњић” и само шест година касније постао је њен власник. Квадратни метар стана, „чија је површина 213 метара квадратних, платио је по мизерну 121 конвертибилну марку”.

„Нема шансе да Општински суд пресуди против реалне моћи на исти начин као против објективно угрожене мањине”, наводи се у коментару у „Ослобођењу” и закључује: „И ту је, између осталог, одговор на питање зашто је деложација кардинала резултат системске политике према Хрватима у Сарајеву од Дејтона до данас.”

Исељење кардинала Винка Пуљића из његове резиденције заказано је за 17. новембар у 11 часова. Он је најавио да ће „стати на праг резиденције” и спречити судске извршитеље да га избаце из просторија које су „власништво Католичке цркве”.

Душанка Станишић

----------------------------------------------------

Пуљић: Бранићу црквену имовину

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Кардинал врхобосански монсињор Винко Пуљић изјавио је јуче за croportal.ba да је спреман стати и бранити црквену имовину, и да је његова „дужност да чува и брани црквену имовину”.

„Ничије не отимамо, али своје имамо право бранити”, рекао је кардинал, који на основу судске одлуке треба да буде исељен из своје резиденције у Сарајеву.

Он је подсетио и на положај католика у Врхбосанској надбискупији, додавши да је „пре рата је у Врхбосанској надбискупији живело око 520.000 католика, а сада их је око 200.000”.

„Питам се да ли су се икада забринули одговорни где су ми остали верници”, рекао је кардинал Пуљић и додао да му није јасно на који начин се могу заштитити права Хрвата и католика у БиХ и да не зна због чега је Хрватска инсистирала на томе „да Хрватска Република Херцег-Босна мора да одумре”.

Кардинал Пуљић је истакао да је дужност хрватских политичара да хрватском народу „врате самопоуздање и отворе перспективу останка и опстанка на својој родној груди”. Хрватском народу је поручио да се не обесхрабри, већ да се уздигнуте главе храбрије заузме за остваривање својих права у својој домовини.

Б. М.