Ломе копља око новог устава

Црна Гора налази се поново пред значајним изазовом: доношењем новог, првог устава независне државе. Предлог уставног текста биће, вероватно, доступан црногорској јавности већ почетком ове седмице. Наиме, Мијат Шуковић, председник Савета за уставна питања Скупштине Црне Горе, који припрема предлог новог устава, најавио је, прекјуче, да ће радни материјал о новом црногорском највишем правном акту, који заправо представља неку врсту преднацрта, бити предочен јавности путем интернет-сајта. Шуковић је, међутим, одбио да говори о детаљима тог документа и да коментарише спекулације о појединим предложеним решењима, све док они не буду јавно и у целини публиковани.

Према ономе што се до сада чуло, сасвим је извесно да ће наредних месеци ова уставна тема бити повод за разбуктавање жестоких полемика међу црногорским политичким представницима. Јер, поступак за доношење тог акта – који, између осталог, треба да дефинише врло осетљива питања као што су питање службеног језика, државотворног народа и цркве – али  и потребна већина за његово доношење, изазивали су и до сада, нарочито после парламентарних избора, одржаних 10. септембра, врло опречна мишљења.

Према досадашњим изјавама партијских представника, није лако просудити да ли ће се договор теже постићи о садржини устава – поготову око неколико поменутих политичких питања – или о процедури усвајања.

Постојећим уставним решењем предвиђено је, наиме, да се нови устав доноси двотрећинском већином у црногорском парламенту, али с обзиром на супротне политичке ставове о многим најзначајнијим уставним одредбама, мало ко, према уверавањима извештача из Црне Горе, верује у постизање тако широког консензуса међу посланицима. А, поједини правни експерти и водеће личности из актуелне власти залажу се за нека "оригинална" решења у погледу начина доношења устава, укључујући и референдум.

Најављујући недавно да ће разговори представника политичких партија о доношењу новог устава почети одмах после званичног проглашења резултата септембарских избора. Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, рекао је да би нови устав могао да буде усвојен на референдуму или уз сагласност две трећине посланика, како је предвиђено садашњим уставом. Његово "или-или" потиче, вероватно, од сазнања да је готово немогуће постићи консензус око устава у црногорској скупштини, у којој власт додуше има апсолутну већину, од 41 посланика (укупно их је 81), па због тога говори о грађанском плебисциту. Из Социјалдемократске партије, коалиционог партнера Ђукановићеве ДПС, наглашавају да су представници Венецијанске комисије раније сугерисали да се политичка енергија усмери првенствено на садржај устава, а да се оставе отворена питања о начину његовог усвајања.

Неки правници, које цитирају црногорске новине, наглашавају да је реч о уставу дисконтинуитета, па да је, тако, држава  која је променила државни статус "власна" да сама пропише уставотворну процедуру. Сам Мијат Шуковић истицао је у више наврата да су одредбе о промени устава из Устава усвојеног 1992. године престале да важе променом државног статуса Црне Горе, а да је процедура доношења устава чисто политичко питање.

Драган Росандић, подгорички аналитичар, објашњава нам, међутим, да би било нормално да се уставотворна скупштина распусти после доношења устава и да се потом распишу нови избори, а "како ствари стоје власт не намерава да после доношења тог устава дође до избора на свим нивоима и да се та скупштина самораспусти".   

Ни референдум, за који, иначе, премијер Ђукановић сматра да је "скупља могућност за усвајање Устава, али је свакако демократска", изгледа, није ништа лакши избор од двотрећинског налога. Уосталом, Игор Лукшић, црногорски министар финансија, изјавио је, како је пренео Фонет, да "у буџету нема пара за референдум о уставу и тешко да је то могуће одрадити ове године".

Црногорски експерти, власт, али и међународна заједница сматрају да је пожељно да Црна Гора добије нови устав до краја ове године. Упућени, пак, истичу да је то, по свој прилици, неизводљиво. На такву тврдњу се наслања и изјава црногорског председника Филипа Вујановића, од пре неколико дана да би реално било очекивати да нови устав Црне Горе буде усвојен до лета идуће године.

И то, вероватно, само под условом да се политичке партије не споплету на круцијалне теме, попут положаја српског народа у Црној Гори, рецимо.

Познато је да Српска народна странка, која је на челу Српске листе, сада најјаче опозиционе групације у парламенту, тражи  да у новом уставу Срби, којих је 32 одсто у Црној Гори, буду третирани као конститутивни народ, да буде обезбеђена њихова културна и просветна аутономија, а да српски језик буде у службеној употреби. Оваквом виђењу врло јасно се успротивио председник Вујановић, наглашавајући да "Црна Гора треба да буде грађанска држава.

Истичући да ни по овом питању устава неће постојати консензус, Росандић каже да ће се овај посао одужити и да ће, вероватно, за евентуални консензус бити потребно и учешће спољног фактора. Има, каже, он пуно тога око чега ће се ломити копља. Пре свега, питање уношења референдума у устав, затим, грба, заставе, химне, положаја цркве "где су суверенисти и интеграционисти потпуно опречних мишљења".