Lome koplja oko novog ustava

Crna Gora nalazi se ponovo pred značajnim izazovom: donošenjem novog, prvog ustava nezavisne države. Predlog ustavnog teksta biće, verovatno, dostupan crnogorskoj javnosti već početkom ove sedmice. Naime, Mijat Šuković, predsednik Saveta za ustavna pitanja Skupštine Crne Gore, koji priprema predlog novog ustava, najavio je, prekjuče, da će radni materijal o novom crnogorskom najvišem pravnom aktu, koji zapravo predstavlja neku vrstu prednacrta, biti predočen javnosti putem internet-sajta. Šuković je, međutim, odbio da govori o detaljima tog dokumenta i da komentariše spekulacije o pojedinim predloženim rešenjima, sve dok oni ne budu javno i u celini publikovani.

Prema onome što se do sada čulo, sasvim je izvesno da će narednih meseci ova ustavna tema biti povod za razbuktavanje žestokih polemika među crnogorskim političkim predstavnicima. Jer, postupak za donošenje tog akta – koji, između ostalog, treba da definiše vrlo osetljiva pitanja kao što su pitanje službenog jezika, državotvornog naroda i crkve – ali  i potrebna većina za njegovo donošenje, izazivali su i do sada, naročito posle parlamentarnih izbora, održanih 10. septembra, vrlo oprečna mišljenja.

Prema dosadašnjim izjavama partijskih predstavnika, nije lako prosuditi da li će se dogovor teže postići o sadržini ustava – pogotovu oko nekoliko pomenutih političkih pitanja – ili o proceduri usvajanja.

Postojećim ustavnim rešenjem predviđeno je, naime, da se novi ustav donosi dvotrećinskom većinom u crnogorskom parlamentu, ali s obzirom na suprotne političke stavove o mnogim najznačajnijim ustavnim odredbama, malo ko, prema uveravanjima izveštača iz Crne Gore, veruje u postizanje tako širokog konsenzusa među poslanicima. A, pojedini pravni eksperti i vodeće ličnosti iz aktuelne vlasti zalažu se za neka "originalna" rešenja u pogledu načina donošenja ustava, uključujući i referendum.

Najavljujući nedavno da će razgovori predstavnika političkih partija o donošenju novog ustava početi odmah posle zvaničnog proglašenja rezultata septembarskih izbora. Milo Đukanović, premijer Crne Gore, rekao je da bi novi ustav mogao da bude usvojen na referendumu ili uz saglasnost dve trećine poslanika, kako je predviđeno sadašnjim ustavom. Njegovo "ili-ili" potiče, verovatno, od saznanja da je gotovo nemoguće postići konsenzus oko ustava u crnogorskoj skupštini, u kojoj vlast doduše ima apsolutnu većinu, od 41 poslanika (ukupno ih je 81), pa zbog toga govori o građanskom plebiscitu. Iz Socijaldemokratske partije, koalicionog partnera Đukanovićeve DPS, naglašavaju da su predstavnici Venecijanske komisije ranije sugerisali da se politička energija usmeri prvenstveno na sadržaj ustava, a da se ostave otvorena pitanja o načinu njegovog usvajanja.

Neki pravnici, koje citiraju crnogorske novine, naglašavaju da je reč o ustavu diskontinuiteta, pa da je, tako, država  koja je promenila državni status "vlasna" da sama propiše ustavotvornu proceduru. Sam Mijat Šuković isticao je u više navrata da su odredbe o promeni ustava iz Ustava usvojenog 1992. godine prestale da važe promenom državnog statusa Crne Gore, a da je procedura donošenja ustava čisto političko pitanje.

Dragan Rosandić, podgorički analitičar, objašnjava nam, međutim, da bi bilo normalno da se ustavotvorna skupština raspusti posle donošenja ustava i da se potom raspišu novi izbori, a "kako stvari stoje vlast ne namerava da posle donošenja tog ustava dođe do izbora na svim nivoima i da se ta skupština samoraspusti".   

Ni referendum, za koji, inače, premijer Đukanović smatra da je "skuplja mogućnost za usvajanje Ustava, ali je svakako demokratska", izgleda, nije ništa lakši izbor od dvotrećinskog naloga. Uostalom, Igor Lukšić, crnogorski ministar finansija, izjavio je, kako je preneo Fonet, da "u budžetu nema para za referendum o ustavu i teško da je to moguće odraditi ove godine".

Crnogorski eksperti, vlast, ali i međunarodna zajednica smatraju da je poželjno da Crna Gora dobije novi ustav do kraja ove godine. Upućeni, pak, ističu da je to, po svoj prilici, neizvodljivo. Na takvu tvrdnju se naslanja i izjava crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, od pre nekoliko dana da bi realno bilo očekivati da novi ustav Crne Gore bude usvojen do leta iduće godine.

I to, verovatno, samo pod uslovom da se političke partije ne spopletu na krucijalne teme, poput položaja srpskog naroda u Crnoj Gori, recimo.

Poznato je da Srpska narodna stranka, koja je na čelu Srpske liste, sada najjače opozicione grupacije u parlamentu, traži  da u novom ustavu Srbi, kojih je 32 odsto u Crnoj Gori, budu tretirani kao konstitutivni narod, da bude obezbeđena njihova kulturna i prosvetna autonomija, a da srpski jezik bude u službenoj upotrebi. Ovakvom viđenju vrlo jasno se usprotivio predsednik Vujanović, naglašavajući da "Crna Gora treba da bude građanska država.

Ističući da ni po ovom pitanju ustava neće postojati konsenzus, Rosandić kaže da će se ovaj posao odužiti i da će, verovatno, za eventualni konsenzus biti potrebno i učešće spoljnog faktora. Ima, kaže, on puno toga oko čega će se lomiti koplja. Pre svega, pitanje unošenja referenduma u ustav, zatim, grba, zastave, himne, položaja crkve "gde su suverenisti i integracionisti potpuno oprečnih mišljenja".