Сиромаштво у калоријама

Више од милион и по становника Србије, говоре статистички показатељи, "кубури" са основним трошковима за живот, а испод границе сиромаштва живи око 800.000 грађана. По последњим подацима и методологији Светске банке, најсиромашнијих слојева је 9,1 одсто од укупног становништва иако се тај број од 2003. године смањио, са 9,8 одсто.

– Укупно, сиромаштво у Србији се није смањило. Само се ствара средњи слој сиромашних, док су они најугроженији и даље на дну лествице. Још има недопустиво много људи, чак 14 одсто деце, који живе испод "линије" сиромаштва – каже за наш лист председница Одбора за смањење сиромаштва Снежана Стојановић-Плавшић. То је и био разлог да Скупштина Србије почетком протекле седмице оснује Форум за сузбијање сиромаштва, који треба да обједини рад свих чинилаца у друштву на поправљању социјалне слике најсиромашнијих слојева.

Та слика је урађена по методологији Републичког завода за статистику, и, по њој, на основу потрошачке корпе у прошлој години, минимум просечне потрошње за трочлану породицу износио је 11.566 динара. Испод те линије било је 15,36 одсто грађана Србије, док је 25 одсто живело у трочланом домаћинству са мање од 13.000 динара.

– Наша методологија ускоро ће бити усклађена са светском, тако да ће се са ранијег мерења, које је у обзир узимало приход по становнику, прећи на потрошњу домаћинства. У том случају, линија сиромаштва одсликаваће минималну потрошњу домаћинства која се израчунава на основу броја калорија, а параметар је 2.280 калорија дневно за одраслу особу. У обзир ће се узети и структура потрошње домаћинстава, као што су становање, одевање, лечење и образовање – каже Стојановић-Плавшић.

По њеним речима, у најсиромашније слојеве спадају незапослени, становници руралних подручја, избеглице, Роми и инвалиди. У Србији може да се прича о регионалном сиромаштву – у Београду је забележено у последње време значајно смањење броја најугроженијих, док је таквих у југоисточној Србији чак 25 одсто.

– Бројка од око 910.000 незапослених није реална, јер се међу евидентиранима крију и они који раде непријављени, тргују без дозволе или су повремено незапослени. Тржиште рада, стога, мора да се промени и постане флексибилно, а запосленима се не могу сматрати само они који раде на неодређено време. У Србији је велики раскорак између тржишта рада и понуде радне снаге, јер незапослени не могу да одговоре потребама послодаваца и све савршенијим технологијама – каже саговорница.