Siromaštvo u kalorijama
Više od milion i po stanovnika Srbije, govore statistički pokazatelji, "kuburi" sa osnovnim troškovima za život, a ispod granice siromaštva živi oko 800.000 građana. Po poslednjim podacima i metodologiji Svetske banke, najsiromašnijih slojeva je 9,1 odsto od ukupnog stanovništva iako se taj broj od 2003. godine smanjio, sa 9,8 odsto.
– Ukupno, siromaštvo u Srbiji se nije smanjilo. Samo se stvara srednji sloj siromašnih, dok su oni najugroženiji i dalje na dnu lestvice. Još ima nedopustivo mnogo ljudi, čak 14 odsto dece, koji žive ispod "linije" siromaštva – kaže za naš list predsednica Odbora za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić. To je i bio razlog da Skupština Srbije početkom protekle sedmice osnuje Forum za suzbijanje siromaštva, koji treba da objedini rad svih činilaca u društvu na popravljanju socijalne slike najsiromašnijih slojeva.
Ta slika je urađena po metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, i, po njoj, na osnovu potrošačke korpe u prošloj godini, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu iznosio je 11.566 dinara. Ispod te linije bilo je 15,36 odsto građana Srbije, dok je 25 odsto živelo u tročlanom domaćinstvu sa manje od 13.000 dinara.
– Naša metodologija uskoro će biti usklađena sa svetskom, tako da će se sa ranijeg merenja, koje je u obzir uzimalo prihod po stanovniku, preći na potrošnju domaćinstva. U tom slučaju, linija siromaštva odslikavaće minimalnu potrošnju domaćinstva koja se izračunava na osnovu broja kalorija, a parametar je 2.280 kalorija dnevno za odraslu osobu. U obzir će se uzeti i struktura potrošnje domaćinstava, kao što su stanovanje, odevanje, lečenje i obrazovanje – kaže Stojanović-Plavšić.
Po njenim rečima, u najsiromašnije slojeve spadaju nezaposleni, stanovnici ruralnih područja, izbeglice, Romi i invalidi. U Srbiji može da se priča o regionalnom siromaštvu – u Beogradu je zabeleženo u poslednje vreme značajno smanjenje broja najugroženijih, dok je takvih u jugoistočnoj Srbiji čak 25 odsto.
– Brojka od oko 910.000 nezaposlenih nije realna, jer se među evidentiranima kriju i oni koji rade neprijavljeni, trguju bez dozvole ili su povremeno nezaposleni. Tržište rada, stoga, mora da se promeni i postane fleksibilno, a zaposlenima se ne mogu smatrati samo oni koji rade na neodređeno vreme. U Srbiji je veliki raskorak između tržišta rada i ponude radne snage, jer nezaposleni ne mogu da odgovore potrebama poslodavaca i sve savršenijim tehnologijama – kaže sagovornica.
– Pomak je da Strategija za smanjenje siromaštva daje ohrabrujuće rezultate posle tri godine primene, jer se beleži stalni porast bruto društvenog proizvoda i privrednog razvoja, što znači odsustvo novog tranzicionog siromaštva. I u sistemu socijalne zaštite, takođe, učinjene su promene u smislu da novac stigne onima kojima je najpotrebniji. Verujem da ćemo za nekoliko godina uspeti da se potpuno uklopimo u svetske načine rešavanja ovog problema – kaže na kraju razgovora za "Politiku" Snežana Stojanović-Plavšić.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
