Насловна страна

Случај први са средине јучерашње насловне стране. После две године смо, захваљујући новинарки "Политике" Мирослави Дерикоњић, сазнали да су се, у Дечјој клиници у Тиршовој у Београду, два лекара потукла усред операције, да су оставили на операционом столу дванаестогодишње дете са отвореним стомаком и отишли напоље да се туку. Дете је, срећом, остало живо, неки специјализант је завршио операцију, а она двојица и данас раде као лекари, оперишу неку другу децу, можда баш вашу.
Али, то није најгоре. Најгоре је то што сам скоро сигурна да је којим случајем то дете умрло, да та двојица лекара и оних неколико сестара и специјализант који је довршио операцију, никада не би упрли прстом у кривца, макар то био онај са ким су се до пре пет минута тукли по ходницима болнице.

Случај други са врха насловне стране. У Крагујевцу је ухапшено десет професора Правног факултета, међу којима и бивша помоћница министра просвете, сви осумњичени да су продавали испите и дипломе овог факултета. У полицијској акцији "Индекс" откривено је да су поједини студенти "полагали" испите и пре него што су уписали факултет.

И то није оно најгоре. Најгоре је што је сасвим вероватно да ће похапшеним корумпираним професорима, ако дођу до суда, судити и неки од студената који су купили диплому. А они добро знају да све има своју цену, и испит и диплома и место у суду и ослобађајућа пресуда и нечије ћутање и, коначно, правда.

Случај трећи са дна исте насловне стране. Ниједној организацији за заштиту људских права и ниједном борцу за заштиту људских права у Србији ни на крај памети није да се мало бори и за права двојице војника ВЈ, које су припадници ОВК 1999. године заробили и предали Американцима који су их, потом, одвели у тајни затвор ЦИА-е у Немачкој где су злостављани.

Ни ово није најгоре. Најгоре је то што има оних које ће дискриминација неких бораца за људска права према Србима и Србији можда и убедити да има нечег у нама што није вредно ни борбе, ни људског односа, а ни било каквих права.