Како је настала паста за зубе

Зубна паста је тако уобичајена у модерно време да је већина људи сматра проналаском нашег доба. Међутим, ова иновација стара је готово колико и човечанство, према неким подацима људи су почели да воде бригу о зубима и да користе разне траве за њихово чишћење још у освит цивилизације.

Прве пасте за зубе које су, бар према изгледу, подсећале на данашњу верзију настале су, према неким проценама, око 500 година пре нове ере у Кини и Индији. Проналазачи тога доба правили су посебну смесу од трава са разним додацима. У њу је стављан дрвени штап на чијем су врху биле залепљене животињске длаке и тако је добијана својеврсна паста која је коришћена за чишћење зуба и десни.

У вековима који су уследили иноватори су у смесу за чишћење зуба убацивали нове састојке како би јој поправили укус и изглед. Ипак, детаљну хигијену и бригу о устима водио је само мали број људи. У средњем веку припадници разних слојева, па и племићи и богаташи тешко су се одлучивали да перу зубе, јер се дуго сматрало да вода баш и није здрава за кожу и остале органе.

Више пажње зубима и деснима људи су почели да показују почетком 19. века и тада су се проналазачи поново потрудили да усаврше зубну пасту. Зубар Пибоди је 1824. године иновирао пасту за зубе тако што је у њу додао растопљени сапун, док је четврт века касније, тачније 1850. године, Џон Харис у састојке зубне пасте уврстио и креду. Ове пасте продаване су у различитим паковањима, а 1873. године фирма "Колгејт" је почела масовно да производи овај проналазак.

Доктор Вашингтон Шефилд 1892. године почео је да производи  пасту за зубе у туби, која је носила назив по овом лекару. Четири године касније појавила се и Колгејтова зубна крема у туби.

Развој технологије допринео је и осавремењивању зубне пасте, па је у годинама после Другог светског рата сапун у потпуности избачен као састојак пасте, а заменили су га различити агенси. Убрзо после тога Колгејт је почео да додаје нове састојке у пасту за зубе који су имали за циљ да јачају десни и штите зубе од каријеса.