Више замерки него похвала

Помно ћемо пратити како ће се завршити шеста рунда преговора Србије са Међународним монетарним фондом, изјавио је јуче Венсан Дежер, председник Европске комисије у Србији. Према његовим речима, инвеститорима је врло важно закључење аранжмана и било би врло лоше да Србија одустане од примене фискалних правила која је сама усвојила, а која подразумевају смањење минуса у државној каси, али и постављање ограничења до кога држава може да се задужује. Дежер је и овога пута, по обичају, представљање економског дела Извештаја о напретку Србије, почео позитивним оценама:

– Побољшање је уочено на многим пољима. Економија се опоравља, упркос озбиљном удару економске кризе. Извоз је повећан, благовремено су усвојене одговарајуће мере у договору са ММФ-ом. То је био кључ за поновно успостављање макроекономске стабилности – истакао је Дежер и додао да је позитивно и то што је у фебруару ове године ступио на снагу Привремени споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Списак замерки, међутим, био је нешто дужи од похвала. Нажалост, већи број замерки из прошлогодишњег извештаја поновљен је и ове године. Па је тако, баш као и лане, Дежер истакао како ће овдашње власти, морати да се суоче са још неким изазовима као што су реструктурирање државних предузећа, завршетак процеса приватизације, контрола досадашњих уговора о продаји фирми, даље унапређење пословног окружења, додатно поједностављење бирократских процедура, али и повећањем поверења у правни систем.

– Када је о изазовима српске економије реч, подржавамо пензиону реформу коју српска влада спроводи уз подршку ММФ. Реч је о намери да се у наредном периоду издаци за пензије из буџета смање са 13 на 10 одсто бруто домаћег производа. Важно је да се Србија окрене новом извозном моделу економског раста. Ту се наша препорука у потпуности поклапа са сугестијом ММФ-а и Светске банке – казао је Дежер.

Европске званичнике, међутим, брине недовршен процес приватизације, али и чињеница да је свака четврта продаја предузећа била неуспешна. На списку недовршених обавеза налази се процес реструктурирања и приватизација друштвених и јавних предузећа, попут „Телекома”, „Железнице”, ЕПС-а, Јата и јавних комуналних предузећа.

– Држава Србија и даље контролише више од 40 одсто друштвених предузећа, док је тај проценат у новим чланицама ЕУ, као што су Румунија и Бугарска био упола мањи у моменту њиховог пријема.

Једна од примедби односи се и на безбедност и сигурност улагача, јер су имовинска права често нерешена. Веома је важно и питање реституције, односно враћање одузете имовине. Одуговлачење у решавању тих питања директно утиче на инвестициону климу и сугерише улагачима да овде није баш сигурно инвестирати. Уосталом, то је напоменуто и у Белој књизи у којој се налазе препоруке страних инвеститора – подсетио је Дежер.

На списку изазова је и убрзање процеса „гиљотине прописа” који би допринео смањењу бирократске процедуре. Званичници Европске комисије приметили су и да су српски судови пристрасни и да процеси дуго трају.

– Сви смо забринути због високе стопе незапослености која је достигла 20 одсто. Посебан напор ће морати ту да се уложи да би се ту ситуација побољшала. Али, примећено је и да је понуда на тржишту рада неусклађена са потребама привреде – истакао је Дежер и додао да ће у наредном периоду држава морати одлучније да се бори против корупције.

Додао је да су ствари изгледа померене са мртве тачке када је о монополима реч, јер досад ниједан поступак није имао судски епилог.

А. Николић