Кљајевићи

Судија Марко Кљајевић се коначно огласио. Минулог викенда дао је ексклузивни интервју дневном листу "Данас" и тако обуставио вишенедељну новинарску "потеру" за собом, а можда и за одговором на питање: зашто је као председавајући у процесу против оптужених за убиство српског премијера Зорана Ђинђића морао да се пре времена повуче из такозваног суђења века. Истина, добар део оних који су интервју прочитали сматра да је јавност ипак остала ускраћена за овај, али и за одговоре на нека друга питања.

Марко Кљајевић је начин на који је ухапшен његов рођени брат Горан назвао актом државног тероризма, додајући да је "полиција поступала директно по налогу власти" и замерајући специјалцима на томе што су бившег председника Трговинског суда, означеног као вођу такозване стечајне мафије, са лисицама на рукама извели са радног места и све то снимали камером.

Полиција у свету по правилу поступа по налогу власти. (Права опасност по друштво наступа, у ствари, када полиција почне да поступа по нечијем другом налогу.) Што се тиче везивања, репортерима "Политике" је баш овим поводом објашњено да полицијске старешине саме одлучују на који ће начин неко хапшење бити изведено, а када се говори о снимању, зна се да сваку значајнију акцију прати полицијска камера. Друга је ствар како су се ти снимци обрели у неким медијима. Подсећања ради, и Милошевићево изручење Хашком трибуналу праћено је, по службеној дужности, оком полицијске камере, али су се и ти кадрови некако нашли на страницама једног листа.

Много је простора судија Марко Кљајевић посветио начину на који је његов брат ухапшен, наводећи да је реч о бруталној и незаконитој акцији. Да ли је тиме хтео рећи да одлуку о повлачењу из "процеса столећа" можда и не би донео да је то хапшење изведено на неки други, да кажемо, "нежнији" начин, без звекета лисица и ТВ снимка? Шта да очекују актери неких других, мање битних судских поступака, када најважнији судски процес у Србији остаје без главног судије и почиње из почетка, само због начина на који је ухапшен судијин брат?

Остаје нада да ће коначан исход суђења оптуженима за атентат ипак моћи да се назове задовољењем правде. И Марко Кљајевић каже да се томе нада. То ипак, рекло би се, није за њега био приоритет свих приоритета. Директна последица његовог личног чина је одуговлачење поступка.