Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Етно-археолошки парк на Хисару

Етно-археолошки парк на Хисару
Детаљ са брда Хисар (Фото Д. Коцић)

ЛЕСКОВАЦ – На чувеном брду Хисар које се пружа готово од самог подножја града ускоро би требало да никне етно-археолошки парк, једна од капиталних инвестиција града на Ветерници. Овај пројекат финансијски ће помоћи Републичко министарство културе и општина Лесковац, а непосредна реализација је поверена Народном музеју и Археолошком институту из Београда.

Могло би се рећи да је замисао о етно-археолошком парку стара најмање десетак година, а за брдо Хисар се одавно зна да је важно археолошко налазиште. Коначно, идеја о парку је потпуно сазрела пошто се истраживању Хисара посебно посветио др Милодар Стојић, са Ахреолошког института у Београду.

– Оцењујемо да је у свему пресудну улогу имао проналазак најзначајнијег, јединственог предмета, тзв. Туровићеве игле, која има изузетна својства, јер је направљена од чистог нерђајућег гвожђа – вели Верољуб Трајковић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Иначе, циљ комплетног уређења Хисара подразумева не само даље археолошко испитивање него и уређење овог занимљивог простора. Према замисли пројектаната, најзначајнији објекат ће бити специјализовани Музеј металургије гвожђа у којем ће се налазити посебна радионица за конзервацију предмета.

Овде ће, каже Трајковић, бити саграђен и амфитеатар који би требало да послужи за организацију културних догађаја, али и за наставу у природи, а служиће се и јела из етно-кухиње.

На Хисару су до сада пронађени бројни предмети од којих су неки изузетне вредности и лепоте. Поред већ поменуте Туровићеве игле, ту су и фрагмент диптиха од слоноваче, сребрна фабрула, фрула и чешаљ од кости, стакло из сиријских радионица и велики број керамичких предмета.

– Планирамо да организујемо изложбу "Сто најлепших предмета Хисара", коју ће, поред Лесковчана, видети и љубитељи археологије и старина из других градова – вели Трајковић.

Директор Народног музеја истиче да је у проучавању Хисара огромну улогу имао професор Милорад Стојић, али да не треба заборавити и археологе Народног музеја из Лесковца Јулијану Пешић и Смиљу Јовановић, као и бројне сараднике, аматере, који су свакодневно на Хисару, где истражују под будним оком врхунских археолога.

--------------------------------------------------------------------------

Француски клуб у Лесковцу

ЛЕСКОВАЦ – Народни музеј у Лесковцу објавио је пре неколико дана књигу професора др Душанa Јањића "Француски клуб у Лесковцу". У књизи је описана активност Клуба између 1919. и 1941. године. Дело, у ствари, обрађује историјат Друштва пријатеља Француске које је у Лесковцу било веома активно између два светска рата. У раду Клуба су се истакли многи лесковачки интелектуалци, а посебан допринос дали су Величко Живановић, професор француског језика, и Жак Конфино, познати лекар и писац из овог краја.

Иначе, професор Јањић, који је веома присутан у српској периодици, до сада је објавио неколико уџбеника и више књига посвећених француским писцима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.