Ослобођена опозициона лидерка Анг Сан Су Ћи

БРИСЕЛ – Мјанмарске власти ослободиле су данас из кућног притвора продемократску опозициону лидерку и добитницу Нобелове награде за мир Анг Сан Су Ћи, која је од последње 21 године 15 провела у заточеништву.

Су Ћи је поздравила присталице које су се окупиле испред њене резиденције у Јангону и поручила им да морају бити јединствени, јер ће само тако остварити свој циљ, после чега је одржала први састанак са руководством Националне лиге за демократију (НЛД) чији је лидер.

Су Ћи (65), која је 1991. добила Нобелову награду за мир, постала је, лидерка мјанмарске опозиције и како јављају западни медији, најпознатији политички затвореник у свету, симбол борбе против дикататуре у једној од земаља са најрепресивнијим режимом.

Светски лидери поздравили су ослобађање Су Ћи, наводећи да је то давно требало да се деси, као што и затражили ослобађање свих 2.100 преосталих политичких затвореника у земљи на југоистоку АСзије која је раније била позната као Бурма.

„Она је мој херој и извор инспирације за све који се боре за људска права у Мјанмару и широм света. Сједињене Америчке Државе поздрављају њено ослобађање до кога је морало доћи много раније. Време је да мјанмарски режим ослободи све политичке затворенике, а не само једног”, поручио је председник Барак Обама.

Председник Савета Европске уније (ЕУ) Херман ван Ромпеј је, како је известио дописник Танјуга из Брисела, рекао је да Су Ћи представља симбол борбе за људска права, Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је оценио да је од кључног значаја да Су Ћи убудуће има неограничено право слободе кретања и говора и да може у потпуности да учествује у политичком процесу своје земље, а Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон је позвала мјанмарске власти да почну дијалог са лидерима опозиције.

Дејвид Камерон, премијер Велике Британије, некадашњег колонијалног господара Бурме, казао је да Су Ћи има право на слободу и да мјанмарски режим мора поштовати то њено право, док је немачка канцеларка Ангела Меркел казала да ненасиље које мјанмарка политичарка и лична неустрашивост направили од ње узор вредан дивљења.

Председник Никола Саркози је поручио да ће Француска помно пратити да ли Су Ћи има слободу кретања и изражавања, а упозорење мјанмарским властима да нобеловки више не намећу никакве рестрикције упутио је и генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун.

Орема западним медијима, Мјанмар после 48 година војне власти није ни корак ближе демократији.

У недељу су одржани први парламентарни избори у последњих 20 година, на којима је глатко победила партија коју подржава војна хунта, после чега су из света стигла упозорења да су избори покрадени.

НЛД је однела убедљиву победу на претходним изборима 1990, али војна хунта јој никада није дозволила да преузме власт.

Су Ћи је требало да буде ослобођења 27. маја 2009, али јој је притвор продужен због тога што је на кратко угостила једног Американца који је допливао до њене куће на обали језера.

Су Ћи је последњи пут ослобођена у мају 2002 и одмах је отпутовала на састанак са присталицама.

После тога је, 30. маја 2003. године, конвој у коме се налазила нападнут из заседе, а претпоставља се да је том приликом убијено 70 следбеника њене странке, пренеле су западне агенције.

То је наишло на љутите реакције међународне заједнице и било повод за увођење санкција западних земаља тој земљи.

Су Ћи је после тешке операције у септембру 2003. до данас живела у својој кући у Јангуну, као затвореник, без права на телефон и уз ограничене посете.

Су Ћи, ћерка бурманског лидера за ослобођење генерала Анг Сана, који је убијен 1947, је пре повратка у Мјанмару 1988, да би се бринула о болесној мајци, углавном живела у иностранству.

Управо у то време у земљи је ојачало незадовољство војном хунтом и широм Мјанмара су почели продемократски протести.

Војска је угушила продемократске демонстрације већ следећег месеца.

На хиљаде људи је побијено и затворено, али су генерали обећали изборе.

Су Ћи је прекршила табу када је јавно критиковала пензионисаног дугогодишњег диктатора генерала Не Вина као извор свих мјанмарских недаћа.

Тада је Су Ћи први пут осуђена на кући притвор у коме је остала шест година.

Порука Су Ћи војсци је увек била јасна и гласна - она је хтела отворени дијалог са хунтом и етничким мањинама како би политички застој био окончан - али генерали никада нису хтели да је признају.

Због храбре борбе су Су Ћи упоређивали са Нелсоном Манделом из Јужне Африке и Махатмом Гандијем из Индије, борцима за слободу коју су годинама били њена инспирација, навекле су новинске агенције.