Занимање – председник партије и синдиката

Када Србија добије нови национални систем класификације занимања, на овој листи ће се први пут наћи председник партије, брокер, букер у модној агенцији, радник на видео надзору, веб дизајнер, дизајнер звука, стручњак за банкарско управљање ризицима, шеф кастоди пословања, мењач новца, оператер у кол центру, стручњак за рад с младима…

Све мора бити готово до краја јануара 2011. године, да би нови систем почео да се примењује у Попису становништва следеће године. За сада ће бити описано 600 занимања.

Садашња Јединствена номенклатура занимања, донета пре више од 20 година, важила је за територију и привреду државе које више нема, а на овом послу радило је 20.000 људи из свих република. Данас то раде четири даме, како саме кажу – рудари, које смо затекли у Одељењу за социјалне индикаторе, правосудну и родну статистику у Републичком заводу за статистику – Драгана Ђоковић Папић, Мирослава Павловић, Селена Марковић и Славица Манов.

– Не радимо баш саме, сарађујемо са стручњацима Националне службе за запошљавање, министарствима: економије, просвете и рада, синдикатима, Унијом послодаваца…– објашњава Драгана Ђоковић-Папић, начелница Одељења.

Она додаје да се међународна класификација ради сваких 20 година, да је пре две године урађена нова коју и ми користимо, али да је неопходно да се уваже националне карактеристике, особености нашег образовног система, захтеви министарстава, а ту су и занимања која је донело ново доба.

– Класификација која је рађена за велику Југославију, а у Србији је још важећи стандард у евиденцијама у области рада, имала је више од 3.000 занимања и сабрана је у пет томова који и данас имају велику аналитичку вредност – каже Мирослава Павловић, показујући један од томова старе класификације. Недостатак ове класификације био је њен специфичан шифарски систем, неупоредив с међународним стандардом у овој области.

Током 2001. године, Скупштина СРЈ је донела одлуку да буде урађена нова класификација, али тај пројекат није покренут све до краја 2007. године. Тада су урађена два истраживања о занимањима на терену, објашњавају Селена Марковић и Славица Манов: прво је било пилот-истраживање у 146 предузећа, а потом велико, у 1.267 организација. Осим што су добили обиман списак занимања, у анкети су сазнали и које су то психофизичке способности неопходне за обављање послова у оквиру неког занимања, које је основно место рада, које ризике прати обављање одређених послова, која средства за рад се користе, да ли се у оквиру занимања ради са људима, животињама, биљкама, материјалима или информацијама…

Саговорнице сматрају и да је неопходно укључити и неформално (дипломе и сертификати добијени ван званичних школских институција, на курсевима, семинарима и слично) и информално образовање (оно које се стиче читавог живота) у ову класификацију, јер су се живот и папир одавно разишли. Селена Марковић наводи пример који су затекли у једном београдском предузећу у којем је њихов најбољи програмер по образовању – кувар!

– На пример, први пут ћемо имати занимање – стручњак за рад са младима. То је до сада био волонтерски рад, а сада се иде на професионализацију. Такође, биће наведена и занимања по основу функције, које смо раније искључивали, на пример председник синдиката, јер људи тај посао обављају у дужем временском периоду и примају плату за то – објашњава Мирослава Павловић.

На наше питање шта је с менаџерима за које се највише младих образује махом у приватном високошколском сектору и шта ће бити са „болоњцима”, Павловић одговара да ће се за занимање менаџер користити назив руководилац, а у опису занимања ће бити наведени и разни синоними, биће обухваћени и локални као и енглески називи, попут „sales manager, regional manager, shop asistant”… Она каже да се мора уважити реалност продора енглеских речи и чињеница да велики број страних компанија у конкурсима за посао користи управо те речи. Директори и управници ће остати у новој класификацији, јер постоје и на терену.

Када је реч о „болоњи”, саговорнице нам објашњавају да се најчешће мешају профил и занимање, који нису исто.

– Завршавањем одређене школе добијате диплому, односно стичете одговарајући образовни профил, али то не значи да вам је то занимање. На пример, ја сам дипломирани економиста, али радим као статистичар. Ви сте дипломирани политиколог, али вам је занимање новинар. Што се тиче образовних профила, дипломирани су изједначени с мастерима по правима, али не и по звању и све то се мора јасно разграничити – истичу наше саговорнице.

Сандра Гуцијан