Zanimanje – predsednik partije i sindikata

Kada Srbija dobije novi nacionalni sistem klasifikacije zanimanja, na ovoj listi će se prvi put naći predsednik partije, broker, buker u modnoj agenciji, radnik na video nadzoru, veb dizajner, dizajner zvuka, stručnjak za bankarsko upravljanje rizicima, šef kastodi poslovanja, menjač novca, operater u kol centru, stručnjak za rad s mladima…

Sve mora biti gotovo do kraja januara 2011. godine, da bi novi sistem počeo da se primenjuje u Popisu stanovništva sledeće godine. Za sada će biti opisano 600 zanimanja.

Sadašnja Jedinstvena nomenklatura zanimanja, doneta pre više od 20 godina, važila je za teritoriju i privredu države koje više nema, a na ovom poslu radilo je 20.000 ljudi iz svih republika. Danas to rade četiri dame, kako same kažu – rudari, koje smo zatekli u Odeljenju za socijalne indikatore, pravosudnu i rodnu statistiku u Republičkom zavodu za statistiku – Dragana Đoković Papić, Miroslava Pavlović, Selena Marković i Slavica Manov.

– Ne radimo baš same, sarađujemo sa stručnjacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ministarstvima: ekonomije, prosvete i rada, sindikatima, Unijom poslodavaca…– objašnjava Dragana Đoković-Papić, načelnica Odeljenja.

Ona dodaje da se međunarodna klasifikacija radi svakih 20 godina, da je pre dve godine urađena nova koju i mi koristimo, ali da je neophodno da se uvaže nacionalne karakteristike, osobenosti našeg obrazovnog sistema, zahtevi ministarstava, a tu su i zanimanja koja je donelo novo doba.

– Klasifikacija koja je rađena za veliku Jugoslaviju, a u Srbiji je još važeći standard u evidencijama u oblasti rada, imala je više od 3.000 zanimanja i sabrana je u pet tomova koji i danas imaju veliku analitičku vrednost – kaže Miroslava Pavlović, pokazujući jedan od tomova stare klasifikacije. Nedostatak ove klasifikacije bio je njen specifičan šifarski sistem, neuporediv s međunarodnim standardom u ovoj oblasti.

Tokom 2001. godine, Skupština SRJ je donela odluku da bude urađena nova klasifikacija, ali taj projekat nije pokrenut sve do kraja 2007. godine. Tada su urađena dva istraživanja o zanimanjima na terenu, objašnjavaju Selena Marković i Slavica Manov: prvo je bilo pilot-istraživanje u 146 preduzeća, a potom veliko, u 1.267 organizacija. Osim što su dobili obiman spisak zanimanja, u anketi su saznali i koje su to psihofizičke sposobnosti neophodne za obavljanje poslova u okviru nekog zanimanja, koje je osnovno mesto rada, koje rizike prati obavljanje određenih poslova, koja sredstva za rad se koriste, da li se u okviru zanimanja radi sa ljudima, životinjama, biljkama, materijalima ili informacijama…

Sagovornice smatraju i da je neophodno uključiti i neformalno (diplome i sertifikati dobijeni van zvaničnih školskih institucija, na kursevima, seminarima i slično) i informalno obrazovanje (ono koje se stiče čitavog života) u ovu klasifikaciju, jer su se život i papir odavno razišli. Selena Marković navodi primer koji su zatekli u jednom beogradskom preduzeću u kojem je njihov najbolji programer po obrazovanju – kuvar!

– Na primer, prvi put ćemo imati zanimanje – stručnjak za rad sa mladima. To je do sada bio volonterski rad, a sada se ide na profesionalizaciju. Takođe, biće navedena i zanimanja po osnovu funkcije, koje smo ranije isključivali, na primer predsednik sindikata, jer ljudi taj posao obavljaju u dužem vremenskom periodu i primaju platu za to – objašnjava Miroslava Pavlović.

Na naše pitanje šta je s menadžerima za koje se najviše mladih obrazuje mahom u privatnom visokoškolskom sektoru i šta će biti sa „bolonjcima”, Pavlović odgovara da će se za zanimanje menadžer koristiti naziv rukovodilac, a u opisu zanimanja će biti navedeni i razni sinonimi, biće obuhvaćeni i lokalni kao i engleski nazivi, poput „sales manager, regional manager, shop asistant”… Ona kaže da se mora uvažiti realnost prodora engleskih reči i činjenica da veliki broj stranih kompanija u konkursima za posao koristi upravo te reči. Direktori i upravnici će ostati u novoj klasifikaciji, jer postoje i na terenu.

Kada je reč o „bolonji”, sagovornice nam objašnjavaju da se najčešće mešaju profil i zanimanje, koji nisu isto.

– Završavanjem određene škole dobijate diplomu, odnosno stičete odgovarajući obrazovni profil, ali to ne znači da vam je to zanimanje. Na primer, ja sam diplomirani ekonomista, ali radim kao statističar. Vi ste diplomirani politikolog, ali vam je zanimanje novinar. Što se tiče obrazovnih profila, diplomirani su izjednačeni s masterima po pravima, ali ne i po zvanju i sve to se mora jasno razgraničiti – ističu naše sagovornice.

Sandra Gucijan