Денис Латин: Више ми одговара јавна телевизија

Од нашег сталног дописника

Загреб – Ових дана новинар Хрватске телевизије Денис Латин емитује 500. емисију популарне „Латинице”, коју припрема и уређује ево већ 18-ту годину. Баш уочи овог јубилеја поново је дошао на тапет „чувара јавног мњења”, па је на ХТВ-у против њега и новинарке Ане Јелинић покренут дисциплински поступак због недавне „Латинице”, коју је са својим сарадницима посветио Санадеру као „моделу једне владавине” и наравно њеним карактеристичним попратним појавама.

Није му то први пут да има проблема са својим шефовима на ХТВ-у. Пре две године га је тадашња главна уредница Хловерка Новак-Срзић казнила са смањењем плате за трећину због довођења у емисију о домаћој мафији новинара Гордана Малића којег је она сматрала „британским агентом”.

Поводом овог јубилеја „Латинице”, радо гледане на свим просторима претходне Југославије до којих допире сигнал ХТВ-а, и догађаја који га прате, разговарали смо с Денисом Латином на његовом радном месту. Управо је дошао с протеста који је група новинара на телевизији организовала испред зграде ХРТ-а против цензуре у својој тв кући, а чије су жртве такође редатељ „Латинице” Вјеран Павлинић и новинар Јосип Ореч, који су отпуштени због заустављеног прилога у најновијој емисији о притвореном бившем шефу царине Младену Баришићу који је незаконито прикупљао новац за ХДЗ.

Покренут је дисциплински поступак због емисије на тему Санадера и његовог начина владавине, а следећа је била још жешћа, барем по именима које је „очешала”, али на њу конкретних реакција против вас није било?

„То је зато што је тамо био дирнут Карамарко, као министар полиције део Санадерове власти, дирнут је и Милиновић, министар здравства који је такође био део Санадерове власти. Због Санадера се нико није бунио. Осим тога, ситуација се није битно променила због тога што је Санадер отишао, а ова власт жели да добије и следеће изборе који су на видику. То значи да ће се борити до даске, међу осталим и цензуром и нападом на новинаре.”

Многи се чуде како издржавате толико дуго, јер обрађујете претежно „вруће” друштвене теме. Како савладавате притиске којих сигурно има?

„Сам рад на емисијама је тежак, али у томе уживамо и ја и цела екипа. То истраживање је за нас велико задовољство. Ми смо већ уиграна екипа, то су углавном зрели аутори који могу функционирати и без мене, дакле самостално. То што на крају добијемо, заправо је резултат свих тих наших енергија у редакцији. Ја истина водим главну реч, али то је један колективни производ. Најтеже су последице које емисијама изазовемо. Врло често су ту некакви притисци да нешто не објавимо – то могу бити из куће, али и изван ње.”

У последњој деценији, додаје Латин, мало је емисија било забрањено:

„Од 2000. до данас била је забрањена само једна емисија, која је обрађивала тему закона о деусташизацији. Али после тога, у једном циклусу забрањених 'Латиница', била је и она емитирана. То је једина емисија која је у последњој деценији скинута с програма. У 90-тима је тога било пуно више, једно 15-ак их је скинуто с програма у време Врдољака. Када је Хловерка била од 1996. до 2000. главна уредница онда су нам биле забрањиване саме идеје за емисије. Значи, нисмо могли ни помислити да бисмо нешто радили и због тога сам ја у том раздобљу отишао с ХТВ-а четири године у продуцентску кућу 'Мрежа'. Била је то некаква претеча комерцијалних телевизија које су се сада појавиле.„

Тамо су, каже наш саговорник, слободно радили четири године: „То је било време Туђманове диктатуре, али смо слободно обрађивали теме. Додуше, није била толико гледана, јер смо ишли на локалним телевизијама, али је у то време – дакле финала Туђманове владавине – једноставно било боље да нисмо били на ХТВ-у, јер не бисмо могли ништа направити.”

----------------------------------------------

А сада?

„Многи кажу да је сада заправо горе него у Туђманово време. Међутим, није већ – како да објасним – тада је постојао и „Ферал” и пуно тога се могло ипак објавити. Туђман је био жесток, лако је смењиво људе, а чини ми се да ови потези према новинарима у последњих неколико година – то је овај период повлачења Санадера с власти – да су врло гадни ти његови поступци према новинарима. Зашто је то тако? Зато што је Санадер био ушанчен са већином власника медија у Хрватској, он им је омогућио неке пословне 'дилове', дао им кредите од Хипо банке итд, а по његовој наредби скидани су новинари који су му се жешће супротстављали. Тако да је то – баш је добру оцену дао колега Теофил Панчић – да хрватске новине боље изгледају, али су заправо неквалитетне, а то је резултат управо тих 'дилова' које су власници новина у Хрватској имали са Санадером.”

Спомињало се у јавности нешто, да ли сте у игри за тв Ал Џазиру која отвара своју експозитуру у Сарајеву?

„Могу рећи да постоје ту неки сигнали са те стране. Мислим да је то једна озбиљна конкуренција која би се могла појавити на овом нашем тржишту зато што има доста новца и створила је неко име. Ја, иначе, нисам склон комерцијалним телевизијама зато што сматрам да је некако више у складу са мном да будем на јавној телевизији и водим рачуна о јавним интересима, и која је под неком јавном контролом и транспарентнија у сваком погледу. На комерцијалну телевизију бих отишао напросто само кад не би било ничег другог. За ово шато ја радим јавна телевизија је ипак најбоља, без обзира на све проблеме које имамо.”