Ловор-вишња са југа Србије

Крај Власинског језера, у сами сутон, посматрамо средовечни заљубљени пар како, уз нескривену радост и осмех, говоре о овој питомини.

– Власинско језеро је досањани људски сан – вели Петар.

– Да није било младости, језеро не би ни било саграђено – додаје Весна.

Упознали су се баш овде, за време Омладинске радне акције "Власина", деведесетих година минулог века. Дошли су из Београда, заволели овај крајолик и отад му се стално враћају.

– Не долазимо само због успомена, овде смо због бреза, због шумарака, ове обале, пловећих језера, дивне планинске воде, али и предивних људи – кажу нам готово углас Петар и Весна.

Њих двоје су, у ствари, само један од хиљаде брачних парова који су провели део одмора на Власини. Тачан број гостију се и не зна, али се зна да су капацитети у овдашњим хотелима, па и у домаћој радиности, били готово свакога дана пуни.

Летос је овде било довољно свих пољопривредно-прехрамбених производа јер је радила пијаца у близини главног хотела. Гостима је, из дана у дан, на услузи био и "власински воз": за шездесетак динара могли су да обићу комплетно језеро. Ипак, имају и доста примедаба. Кажу да би Власина била много привлачнија када би обале језера биле уређеније.

– Све је овде лепо, једино су ми недостајале новине. Истина, слушали смо радио, гледали ТВ, али новине су новине, пријатељу – каже професор педагогије из Власотинца Љубомир Јовановић, који је са породицом део распуста провео на Власини.

На непрегледним пропланцима Власине, усред лета, могу се видети и крда говеда. Пасу сама. Сточара нема јер краве знају да се врате дому.

– Првокласни мед са Власине продајем за 250 динара, а килограм крављег сира је 150 динара – беседи Никодије Јовановић, сељак из оближњег села, док новопридошлим гостима објашњава где је најлепше место за одмор.

Са Власине готово нико не креће празних руку. Убирају разнобојно лековито цвеће, а на једном од бујних извора захватају хладну и, кажу стални корисници, лековиту воду.

Сачувани записи о Власинској висоравни потичу из 18. века. У њима се овај крај између планина Чемерник, Верденик, Милевске и Плане помиње као Власинско блато и Власинска тресава. Миодраг Андрејевић, дугогодишњи директор Туристичке организације у Лесковцу, новинар који је недавно објавио јединствену карту Власинског језера и околине, истиче да постоји више легенди о њеном некадашњем застрашујућем изгледу и опасностима које су у њој вребале.

На Власинској висоравни регистровано је више од 300 лековитих биљака од којих су неке врло ретке. Заштићене су "зеленичје" ("ловор-вишња"), које расте на локацији Качар, на Острозубу и на само још четири места на свету, "росуља", "маљава бреза", "златна буква"...