Пола Босне и Херцеговине гладује

Од нашег дописника

Сарајево – Више од милион и по грађана БиХ живи на рубу егзистенције. Сваки пети грађанин у овој земљи дневно може да потроши само три конвертибилне марке, колико отприлике кошта хлеб и млеко, док више од 20.000 грађана БиХ преживљава с једним оброком из народне кухиње. Ово су подаци Светске банке која упозорава да је број сиромашних у БиХ ове године повећан за 20 одсто у односу на претходну.

У прилог тврдњи да је у БиХ сиромаштво у порасту наводе и податак да је „скоро 74 одсто домаћинстава”, која су била задужена, користила „најмање петину свог дохотка за враћање дуга”, а чак 59 одсто за сервисирање дугова трошило је „ више од трећине примања”.

И у удружењима потрошача истичу да је већина породица задужена „до гуше”, те да кредите подижу како би могли „саставити крај с крајем”.

Гордана Булић, члан Савеза удружења потрошача БиХ за „Политику” напомиње да обесхрабрује чињеница да је „сиромаштво покуцало на врата и оних грађана који припадају такозваном средњем слоју”, тако да су и они „све ближе доњој граници издржљивости”.

„Према нашим проценама око 80 одсто грађана БиХ живи на граници сиромаштва”, каже она и додаје да више од 300.000 породица живи без икаквих примања јер су то „породице у којима нико не ради”.

Према службеним подацима у БиХ незапослено је пола милиона људи, што је рекорд у региону. Од нешто више од 400.000 запослених 100.000 њих ради у јавној управи. У августу ове године, како нам је потврђено у Агенцији за статистику БиХ, „просечна плата у држави износила је око 800 марака” и била је „нешто мања у односу на децембар 2009. године”.

У категорију сиромашних становника БиХ спада и већина пензионера којих у Републици Српској и Федерацији БиХ има око 600.000. Просечна пензија у РС износи 320 марака, у ФБиХ коју марку више, док је минимална пензија у РС 160 марака, а у ФБиХ 290.

Председник Удружења пензионера РС Раде Ракуљ у разговору за наш лист напомиње да од минималне пензије у овом ентитету живи 23.000 пензионера, те да међу њима „има и корисника народних кухиња” које, наглашава он, „свакодневно посећује 5.500 грађана РС, а повремено чак 8.000”.

Ракуљ процењује да цена потрошачке корпе, која у РС кошта 1.400 марака, није „мисаона именица” само за 224.000 пензионера у РС него и за већину грађана, поготово за оне који живе у градским срединама.

„Што већи град, више сиромашних”, каже он.

Његов колега из ФБиХ Омер Омерефендић тврди такође да борбу са сиромаштвом свакодневно води и већина, од укупно 370.000 пензионера у овом ентитету у којем за потрошачку корпу, у односу на њену цену у РС, треба издвојити 200 марака више.

„Да највећи део ове популације живи у екстремном сиромаштву потврђује чињеница да од једне минималне пензије која је око 290 марака и од које живи највећи број наших пензионера само за комплетне режије треба издвојити око 170 марака”, наглашава Омерефендић.

Политичари у БиХ који „имају највеће плате у регији”, неколико хиљада евра, за сиромаштво у земљи окривљују светску кризу и рецесију, што их је, како то често истичу, приморало да се задуже код ММФ-а са милијарду и 200 милиона евра.

Економски аналитичари размишљају потпуно другачије и поручују им да би „спас” требало тражити у оживљавању привреде и отварању нових радних места, а не у „задужењу које ће враћати будуће генерације”.

Душанка Станишић