Pola Bosne i Hercegovine gladuje

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Više od milion i po građana BiH živi na rubu egzistencije. Svaki peti građanin u ovoj zemlji dnevno može da potroši samo tri konvertibilne marke, koliko otprilike košta hleb i mleko, dok više od 20.000 građana BiH preživljava s jednim obrokom iz narodne kuhinje. Ovo su podaci Svetske banke koja upozorava da je broj siromašnih u BiH ove godine povećan za 20 odsto u odnosu na prethodnu.

U prilog tvrdnji da je u BiH siromaštvo u porastu navode i podatak da je „skoro 74 odsto domaćinstava”, koja su bila zadužena, koristila „najmanje petinu svog dohotka za vraćanje duga”, a čak 59 odsto za servisiranje dugova trošilo je „ više od trećine primanja”.

I u udruženjima potrošača ističu da je većina porodica zadužena „do guše”, te da kredite podižu kako bi mogli „sastaviti kraj s krajem”.

Gordana Bulić, član Saveza udruženja potrošača BiH za „Politiku” napominje da obeshrabruje činjenica da je „siromaštvo pokucalo na vrata i onih građana koji pripadaju takozvanom srednjem sloju”, tako da su i oni „sve bliže donjoj granici izdržljivosti”.

„Prema našim procenama oko 80 odsto građana BiH živi na granici siromaštva”, kaže ona i dodaje da više od 300.000 porodica živi bez ikakvih primanja jer su to „porodice u kojima niko ne radi”.

Prema službenim podacima u BiH nezaposleno je pola miliona ljudi, što je rekord u regionu. Od nešto više od 400.000 zaposlenih 100.000 njih radi u javnoj upravi. U avgustu ove godine, kako nam je potvrđeno u Agenciji za statistiku BiH, „prosečna plata u državi iznosila je oko 800 maraka” i bila je „nešto manja u odnosu na decembar 2009. godine”.

U kategoriju siromašnih stanovnika BiH spada i većina penzionera kojih u Republici Srpskoj i Federaciji BiH ima oko 600.000. Prosečna penzija u RS iznosi 320 maraka, u FBiH koju marku više, dok je minimalna penzija u RS 160 maraka, a u FBiH 290.

Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj u razgovoru za naš list napominje da od minimalne penzije u ovom entitetu živi 23.000 penzionera, te da među njima „ima i korisnika narodnih kuhinja” koje, naglašava on, „svakodnevno posećuje 5.500 građana RS, a povremeno čak 8.000”.

Rakulj procenjuje da cena potrošačke korpe, koja u RS košta 1.400 maraka, nije „misaona imenica” samo za 224.000 penzionera u RS nego i za većinu građana, pogotovo za one koji žive u gradskim sredinama.

„Što veći grad, više siromašnih”, kaže on.

Njegov kolega iz FBiH Omer Omerefendić tvrdi takođe da borbu sa siromaštvom svakodnevno vodi i većina, od ukupno 370.000 penzionera u ovom entitetu u kojem za potrošačku korpu, u odnosu na njenu cenu u RS, treba izdvojiti 200 maraka više.

„Da najveći deo ove populacije živi u ekstremnom siromaštvu potvrđuje činjenica da od jedne minimalne penzije koja je oko 290 maraka i od koje živi najveći broj naših penzionera samo za kompletne režije treba izdvojiti oko 170 maraka”, naglašava Omerefendić.

Političari u BiH koji „imaju najveće plate u regiji”, nekoliko hiljada evra, za siromaštvo u zemlji okrivljuju svetsku krizu i recesiju, što ih je, kako to često ističu, primoralo da se zaduže kod MMF-a sa milijardu i 200 miliona evra.

Ekonomski analitičari razmišljaju potpuno drugačije i poručuju im da bi „spas” trebalo tražiti u oživljavanju privrede i otvaranju novih radnih mesta, a ne u „zaduženju koje će vraćati buduće generacije”.

Dušanka Stanišić