Борба за југ

Срби јужно од Ибра отишли су корак даље од питијске дилеме: изаћи на изборе и кајати се или не изаћи, па се опет кајати. Судећи барем према томе што је готово трећина од 29 листа српска, очигледно су проценили да немају шта да изгубе.

Ипак, косовски ванредни парламентарни избори су занимљиви, не толико због броја српских листа (пошто је већина настала цепањем странака које су већ у влади Хашима Тачија), колико због појаве „Јединствене листе”, коју у жаргону зову „државна”.

Прича о томе како је ова листа добила „псеудоним” има подужу генезу. Прва премиса је мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова, које је неподељено доживљено као ударац државној политици на правном терену. Друга је резолуција усвојена у УН, око чијег текста (који је у последњем часу договорен са ЕУ), ипак влада подељено мишљење. Из прве две, на крају, произлазе предстојећи разговори Београда и Приштине, за које већина утицајних западних земаља не пропушта прилику да нагласи да су само техничке природе и да нема разговора о статусу.

После свих ових одлука, а уочи отпочињања разговора Београда и Приштине, Влада Србије је само дан пре последњег рока за предају листа, на ванредној телефонској седници, саопштила да нема услова за излазак Срба. Сутрадан су се Рада Трајковић, Ранђел Нојкић и Срби из централног и јужног Косова ујединили и предали листу са 56 кандидата. Између владе и Срба јужно од Ибра није пала ниједна ружна реч. Чак је било упадљиво да поједини чланови владе, поред СПО који је од почетка био јасан да на изборе свакако треба изаћи, не крију разумевање за Србе јужно од Ибра који сматрају да би уласком у косовске институције могли да побољшају свој положај.

Али зато, после свих међународних одлука које су Србе јужно од Ибра „натерале” на изборе, а владу у Београду да зажмури на једно око, са севера Косова у Централну изборну комисију у Приштини није стигла ниједна српска листа. Што је такође јасан сигнал.

Срби јужно од Ибра схватају све ове поруке, па чак и ону мање значајну да министар за Косово и Метохију не може да им дође у посету. Они имају разумевања за државу и задовољни су што до њих стижу јасни гласови из Београда да их неће „сатанизовати нити проглашавати издајницима” када се 18. децембра појаве на биралиштима.

Зато су се на овој листи нашли представници свих странака које у Београду чине коалициону владу (која је, подсетимо, рекла да нема услова за излазак). На листи су и опозициони представници, чак и ДСС који је јасно рекао да треба бојкотовати изборе.

Логика је једноставна, ако дође време да држава не могне да допре даље од Ибра, барем ће имати своје представнике у косовском парламенту који ће, када кажу влада, мислити на ону у Немањиној.