Јесењи вируси

Нову школску или пословну годину многи су започели боловањем. Откуд грип, питају се бришући нос и жалећи се на болове и лошу форму?

Др Горанка Лончаревић, епидемиолог из Центра за контролу и превенцију заразних болести Института за заштиту здравља "Милан Јовановић Батут", каже да о грипу још нема ни говора. "Кривци" за то што нам ових септембарских дана, на самом почетку јесени, већ цурка нос и осећамо се лоше највероватније су рино или аденовируси, али и чињеница да поново дуже боравимо у затвореном простору.

– Сви долазимо из различитих средина и у слузокожи носимо различите микроорганизме. Када уђемо у колектив, школски или радни, они осетљивији одреагују здравственим тегобама које је најједноставније назвати обичном прехладом. Такође, мало је познато да лети колико год боравком на планини или мору покушавамо да се одморимо и релаксирамо, па тиме стимулишемо сопствени имунолошки систем, дешава се да код појединих особа дође до пада имунитета – објашњава докторка Лончаревић неке од бројних фактора зашто смо у прве јесење дане мање орни за посао.

Да боловања после годишњег одмора нису ретка појава, па су зато многи Београђани тек што су распаковали кофере са летовања уместо на послу, школи или обданишту заглавили у апотекама и лекарским ординацијама, потврђује и др Предраг Кон, епидемиолог у Градском заводу за заштиту здравља.

– Током септембра већ имамо око 26.000 пријављених случајева акутних респираторних инфекција. Али, то је епидемиолошка ситуација – уобичајена за септембар и почетак школске и нове радне године. Епидемиолозима је добро познат двомесечни период успостављања такозваног колективног имунитета. Сада су актуелне релативно баналне респираторне инфекције: кијавице, лакше инфекције грла, суви кашаљ, али има и бронхитиса, ангина, па и упала плућа. Доласком јесени и зиме, међутим, чекају нас озбиљније инфекције – објашњава др Кон.

Боловања после годишњих одмора позната су ствар и у развијеним земљама. То је управо и један од разлога што врхунски амерички менаџери више не иду на класичне годишње одморе. Они су смислили такозване конвенције – скупове на којима проводе по пет дана, раде и одмарају се, а годишње одморе су практично укинули. За овакву промену су се одлучили када су им предочени подаци да се у њиховим редовима после годишњих одмора смртност повећала чак за 15 одсто.

Наши људи муче другу муку: једва су уз много веза и малтретирања због вађења лекарских уверења уписали децу у јасле, вртиће или школе, а већ на почетку септембра сачекала их је борба са вирусима и поновно вађење папира и доказивање да су деца здрава. Докторка Лончаревић објашњава да када је реч о деци налаз из бриса грла и носа ујутру може бити негативан, а већ по подне позитиван и да код деце, једноставно, долази до такозваног природног прокужавања, које помаже свакоме да изгради свој имунитет.

По речима наше саговорнице, треба појачати витаминску исхрану и прилагодити гардеробу временским приликама, јер температура у току дана веома осцилира. Такође, и др Кон каже да је једини прави лекарски савет нашим суграђанима да науче значај топлих напитака и да пазе како су се обукли. Најопасније је када нас презнојене продува ветар и расхлади. За вирусе тада постајемо лак плен.

Јесење бољке наш народ није случајно назвао "редњом". Порука лекара је једноставна и разумљива: треба лечити себе, али и поштовати средину у којој се ради и живи. Значи, не треба разбацивати ни вирусе око себе, али ни употребљене марамице.. Др Кон подсећа младе и здраве да када су шмрцави не одлазе у посету старима и болеснима, јер за њих и банални вирус може да буде озбиљна претња.

Највећи број респираторних вируса преноси се преко предмета, много чешће него кроз ваздух. Зато више пажње треба посветити личној и општој хигијени, чешћем прању руку, али и чишћењу тастатура компјутера или телефонских слушалица. Кад неко кине на један радни сто, у наредних пет дана свако ко додирне ту површину или користи исти телефон готово да нема никакве шансе да избегне инфицирање. Дисајни путеви су боље заштићени, па ћемо се теже заразити када неко само кија или шмрцка поред нас, ако са њим не користимо исте предмете за рад.