Jesenji virusi

Novu školsku ili poslovnu godinu mnogi su započeli bolovanjem. Otkud grip, pitaju se brišući nos i žaleći se na bolove i lošu formu?

Dr Goranka Lončarević, epidemiolog iz Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Instituta za zaštitu zdravlja "Milan Jovanović Batut", kaže da o gripu još nema ni govora. "Krivci" za to što nam ovih septembarskih dana, na samom početku jeseni, već curka nos i osećamo se loše najverovatnije su rino ili adenovirusi, ali i činjenica da ponovo duže boravimo u zatvorenom prostoru.

– Svi dolazimo iz različitih sredina i u sluzokoži nosimo različite mikroorganizme. Kada uđemo u kolektiv, školski ili radni, oni osetljiviji odreaguju zdravstvenim tegobama koje je najjednostavnije nazvati običnom prehladom. Takođe, malo je poznato da leti koliko god boravkom na planini ili moru pokušavamo da se odmorimo i relaksiramo, pa time stimulišemo sopstveni imunološki sistem, dešava se da kod pojedinih osoba dođe do pada imuniteta – objašnjava doktorka Lončarević neke od brojnih faktora zašto smo u prve jesenje dane manje orni za posao.

Da bolovanja posle godišnjeg odmora nisu retka pojava, pa su zato mnogi Beograđani tek što su raspakovali kofere sa letovanja umesto na poslu, školi ili obdaništu zaglavili u apotekama i lekarskim ordinacijama, potvrđuje i dr Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja.

– Tokom septembra već imamo oko 26.000 prijavljenih slučajeva akutnih respiratornih infekcija. Ali, to je epidemiološka situacija – uobičajena za septembar i početak školske i nove radne godine. Epidemiolozima je dobro poznat dvomesečni period uspostavljanja takozvanog kolektivnog imuniteta. Sada su aktuelne relativno banalne respiratorne infekcije: kijavice, lakše infekcije grla, suvi kašalj, ali ima i bronhitisa, angina, pa i upala pluća. Dolaskom jeseni i zime, međutim, čekaju nas ozbiljnije infekcije – objašnjava dr Kon.

Bolovanja posle godišnjih odmora poznata su stvar i u razvijenim zemljama. To je upravo i jedan od razloga što vrhunski američki menadžeri više ne idu na klasične godišnje odmore. Oni su smislili takozvane konvencije – skupove na kojima provode po pet dana, rade i odmaraju se, a godišnje odmore su praktično ukinuli. Za ovakvu promenu su se odlučili kada su im predočeni podaci da se u njihovim redovima posle godišnjih odmora smrtnost povećala čak za 15 odsto.

Naši ljudi muče drugu muku: jedva su uz mnogo veza i maltretiranja zbog vađenja lekarskih uverenja upisali decu u jasle, vrtiće ili škole, a već na početku septembra sačekala ih je borba sa virusima i ponovno vađenje papira i dokazivanje da su deca zdrava. Doktorka Lončarević objašnjava da kada je reč o deci nalaz iz brisa grla i nosa ujutru može biti negativan, a već po podne pozitivan i da kod dece, jednostavno, dolazi do takozvanog prirodnog prokužavanja, koje pomaže svakome da izgradi svoj imunitet.

Po rečima naše sagovornice, treba pojačati vitaminsku ishranu i prilagoditi garderobu vremenskim prilikama, jer temperatura u toku dana veoma oscilira. Takođe, i dr Kon kaže da je jedini pravi lekarski savet našim sugrađanima da nauče značaj toplih napitaka i da paze kako su se obukli. Najopasnije je kada nas preznojene produva vetar i rashladi. Za viruse tada postajemo lak plen.

Jesenje boljke naš narod nije slučajno nazvao "rednjom". Poruka lekara je jednostavna i razumljiva: treba lečiti sebe, ali i poštovati sredinu u kojoj se radi i živi. Znači, ne treba razbacivati ni viruse oko sebe, ali ni upotrebljene maramice.. Dr Kon podseća mlade i zdrave da kada su šmrcavi ne odlaze u posetu starima i bolesnima, jer za njih i banalni virus može da bude ozbiljna pretnja.

Najveći broj respiratornih virusa prenosi se preko predmeta, mnogo češće nego kroz vazduh. Zato više pažnje treba posvetiti ličnoj i opštoj higijeni, češćem pranju ruku, ali i čišćenju tastatura kompjutera ili telefonskih slušalica. Kad neko kine na jedan radni sto, u narednih pet dana svako ko dodirne tu površinu ili koristi isti telefon gotovo da nema nikakve šanse da izbegne inficiranje. Disajni putevi su bolje zaštićeni, pa ćemo se teže zaraziti kada neko samo kija ili šmrcka pored nas, ako sa njim ne koristimo iste predmete za rad.