Више у развој, мало за плате

Употребу буџета "као полуге за покретање привредног развоја" први пут је почетком 2004. у свом експозеу као мандатар најавио садашњи премијер Војислав Коштуница. За јавна улагања из државне касе у тој години било је планирано 32,4 милијарде динара, односно око 500.000 евра. Образлажући у парламенту предлог ребаланса буџета за 2006, министар финансија Млађан Динкић је нагласио да он није социјални, јер у њему не доминирају трошкови за плате и социјална давања, већ његов значајнији део чине капитални расходи.

Трећи по реду ребаланс буџета за мандата ове владе, нагласио је министар финансија, има три основна циља – наставак убрзаног привредног раста, заснован на расту извоза и директних страних инвестиција, повећање запослености и одржавање макроекономске стабилности.

Динкић је јасно предочио посланицима и широј јавности да влада не одустаје од намере да већи део овогодишњег вишка из државне касе, који ће на крају године бити око 2,1 милијарду евра, утроши на капиталне инвестиције.

Подсећања ради, ова изјава министра финансија уследила је непосредно после упозорења ММФ-а да улагање из Националног инвестиционог плана до краја 2007. од 1,67 милијарди евра може да уздрма стабилност српске економије, на шта су указали и неки домаћи експерти и гувернер централне банке. Стручњаци ММФ-а и Светске банке су сматрали да би било боље да Србија тај вишак искористи за превремено враћање дела спољног дуга. Али, влада се одлучила за "комбиновану варијанту" – да смањи   задуженост, али и да инвестира. 

Националним инвестиционим планом треба да се подстакне запошљавање, инвестиције, развој у целини, али  и равномернији регионални развој. У просеку инвестиције ће износити 133 евра по становнику, а преко 250 евра у неразвијеним подручјима, највише у југоисточној Србији, нагласио је Динкић.

 – Координационо тело са пет министара, на чијем сам ја челу, и шест савета за одређене области, одлучиваће о трошењу тих средстава, а биће прихваћен и амандман да се свака три месеца тај извештај подноси Скупштини –  рекао је Динкић.

Према његовим речима, из Националног инвестиционог плана може се до 50 одсто средстава пренети у наредну годину, а процене су да неће бити могуће потрошити сав новац. Под претпоставком да се свих 33 милијарде динара потроши, суфицит би и даље износио 15 милијарди динара.

Предложеном изменом Закона о буџетском систему уводи се вишегодишње планирање буџета због примене Националног инвестиционог плана, који ће се реализовати од 2006. до 2011. године.

Представљајући посланицима измене Закона о буџетском систему, Динкић је истакао да је циљ да се наменски опредељена средства не могу преусмерити за друге потребе. Учвршћује се и јединствени систем трезора, тако што ће се контролисати трошење буџетских средстава код корисника, да не би долазило до гомилања новца на рачуну због неблаговремене употребе, казао је Динкић.

Министар је навео да је новина у предложеним изменама и што се први пут уводи кривично дело за ненаменско трошење буџетских средстава што је до сада било само прекршај.

Средствима НИП-а обновиће се постојећи и изградити нови путеви, градске улице, водоводи, болнице, школе и многе институције културе. Из тог фонда градиће се и станови за запослене у јавној управи, а ребаланс буџета омогућава и повећање плата државним службеницима. Највећу повишицу ове године ће добити млади запослени у државној управи – 62 одсто, у здравству 48, вишем образовању 32 процента, а у МУП-у и војсци 26,7 одсто. Догодине највећи раст плата могу да очекују запослени у основном и средњем образовању.

Пензионерима следује  повишица у октобру ове године, кад по закону треба да се обави усклађивање пензија са растом плата.

Очекује се да ће коначну реч гласањем о предложеном ребалансу овогодишњег буџета и Закона о буџетском систему посланици Скупштине Србије изрећи на данашњој седници. 

-----------------------------------------------------

Дуг ММФ-у и СБ пре рока

Други циљ ребаланса овогодишњег буџета, према Динкићевим речима, јесте смањење спољног дуга у наредних неколико месеци за 2,5 до 3,5 милијарди долара и да Србија постане нискозадужена земља. Од 153 милијарде динара вишка ликвидних средстава, за отплату главнице јавног дуга биће искоришћено 34,7 милијарди динара у овој години.

Народна банка Србије до маја следеће године вратиће ММФ-у милијарду долара. Тако се Србија "у потпуности раздужује према тој међународној финансијској институцији", рекао је Динкић. Такође пре времена Светској банци би се вратило 540 милиона долара, чиме би се у буџету у наредне три године створио простор за улагања у капиталне инвестиције.

Динкић је подсетио на то да је Париском клубу поверилаца понуђено милијарду долара замене дуга за инвестиције.