Изабрали Србију, остали без школарине

Јелена Брајовић је на другој години докторских студија на архитектури са просеком 10. Лазар Јованов и Ана Стевановић су на Факултету драмских уметности и имају просек 9,5. На интердисциплинарним студијама Универзитета уметности су Бојана Матејић (9,87) и Андреа Палашти (9,36).

Они су оно најбоље што Србија има и одлучили су да овде и остану, као стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка. Како нам кажу, док разговарамо у редакцији „Политике”, њих је мало, можда стотинак, нема их довољно да изађу на улице, па су уместо тога дошли код нас у нади да ће надлежни решити правни вакуум који их је зауставио у студирању.

– У конкурсу Фондације за прошлу школску годину јасно је наведено да су студенти постдипломских студија ослобођени плаћања школарине, међутим, ми смо принуђени да тај новац ипак дамо из свог џепа, пошто у уговору који смо потписали нико није обавезан да нам уплати школарину – ни факултет, ни министарство, ни Фондација. Стипендије су мале и нередовне, због тога се никада нисмо бунили, нисмо се бунили ни због веома строгих услова конкурса, али ово је ипак превише, јер већина нас нема тај новац – причају нам Јелена, Лазар, Бојана, Андреа и Ана.

Кажу да су стипендије мале, свега 15.000 динара, што није довољно да се покрију трошкови становања и уџбеника, а камоли школарина која је за годину дана студија на архитектури 300.000 динара, а на ФДУ 160.000. Већина академаца није из Београда, Андреа, на пример, путује из Новог Сада и каже да су јој оба родитеља незапослена и да нема шансе да настави школовање.

Студенти су, кажу, разочарани односом државе, јер само на папиру пружа подршку младим талентима, а при томе су постављани у позицију да им с једне стране не даје паре, а с друге забрањује да раде током студија. Тако су спречени и да евентуално зарађују, а и да се усавршавају.

– Услови конкурса су били веома строги, ова стипендија се не добија лако и то ми је гарантовало озбиљност и сигурност. Ми смо обавезни да дајемо годину за годину, да будемо активни и ван наставе (изложбе, такмичења), а забрањено нам је да користимо друге стипендије из буџета РС, као и да заснујемо радни однос. Још је теже студентима у области природних, техничких и медицинских наука, јер су обавезни да након завршетка школовања проведу у радном односу у Србији двоструко дуже у односу на период у којем су примали стипендије – каже Бојана.

Студенти додају и да не могу ни да раскину уговор, јер онда морају да врате све паре које је Фондација до сада уложила у њих.

– Нама су сви другари негде отишли, супер су се снашли напољу. Ми нисмо конкурисали у иностранству, одабрали смо да останемо овде, а сад испада да смо кажњени због тога – углас нам причају млади таленти и додају да не траже ништа више од оног што је држава већ обећала, односно да заврше студије под истим условима под којима су их и уписали, а не да живе у вечитој стрепњи и неизвесности пошто се „током игре стално мењају правила”.

Они кажу да су безброј пута звали министарства просвете, науке и културе који су оснивачи Фондације и да су се обратили и заштитнику грађана у чијим просторијама данас имају састанак.

Помоћник министра просвете за инвестиције и ученички и студентски стандард Зоран Трнинић за наш лист каже да му је позната ситуација у којој се налазе најбољи студенти и да ће наредних дана просветне власти покренути договор са ректорима универзитета како би се стипендисти Фондације који су на другој и трећој години студија ослободили плаћања школарине. За студенте прве године проблем је решен у оквиру буџетских квота за мастер и докторске студије, а такође биће рефундиране и прошлогодишње школарине за 113 стипендиста, рекао је Трнинић.

Сандра Гуцијан