Izabrali Srbiju, ostali bez školarine

Jelena Brajović je na drugoj godini doktorskih studija na arhitekturi sa prosekom 10. Lazar Jovanov i Ana Stevanović su na Fakultetu dramskih umetnosti i imaju prosek 9,5. Na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti su Bojana Matejić (9,87) i Andrea Palašti (9,36).

Oni su ono najbolje što Srbija ima i odlučili su da ovde i ostanu, kao stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Kako nam kažu, dok razgovaramo u redakciji „Politike”, njih je malo, možda stotinak, nema ih dovoljno da izađu na ulice, pa su umesto toga došli kod nas u nadi da će nadležni rešiti pravni vakuum koji ih je zaustavio u studiranju.

– U konkursu Fondacije za prošlu školsku godinu jasno je navedeno da su studenti postdiplomskih studija oslobođeni plaćanja školarine, međutim, mi smo prinuđeni da taj novac ipak damo iz svog džepa, pošto u ugovoru koji smo potpisali niko nije obavezan da nam uplati školarinu – ni fakultet, ni ministarstvo, ni Fondacija. Stipendije su male i neredovne, zbog toga se nikada nismo bunili, nismo se bunili ni zbog veoma strogih uslova konkursa, ali ovo je ipak previše, jer većina nas nema taj novac – pričaju nam Jelena, Lazar, Bojana, Andrea i Ana.

Kažu da su stipendije male, svega 15.000 dinara, što nije dovoljno da se pokriju troškovi stanovanja i udžbenika, a kamoli školarina koja je za godinu dana studija na arhitekturi 300.000 dinara, a na FDU 160.000. Većina akademaca nije iz Beograda, Andrea, na primer, putuje iz Novog Sada i kaže da su joj oba roditelja nezaposlena i da nema šanse da nastavi školovanje.

Studenti su, kažu, razočarani odnosom države, jer samo na papiru pruža podršku mladim talentima, a pri tome su postavljani u poziciju da im s jedne strane ne daje pare, a s druge zabranjuje da rade tokom studija. Tako su sprečeni i da eventualno zarađuju, a i da se usavršavaju.

– Uslovi konkursa su bili veoma strogi, ova stipendija se ne dobija lako i to mi je garantovalo ozbiljnost i sigurnost. Mi smo obavezni da dajemo godinu za godinu, da budemo aktivni i van nastave (izložbe, takmičenja), a zabranjeno nam je da koristimo druge stipendije iz budžeta RS, kao i da zasnujemo radni odnos. Još je teže studentima u oblasti prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka, jer su obavezni da nakon završetka školovanja provedu u radnom odnosu u Srbiji dvostruko duže u odnosu na period u kojem su primali stipendije – kaže Bojana.

Studenti dodaju i da ne mogu ni da raskinu ugovor, jer onda moraju da vrate sve pare koje je Fondacija do sada uložila u njih.

– Nama su svi drugari negde otišli, super su se snašli napolju. Mi nismo konkurisali u inostranstvu, odabrali smo da ostanemo ovde, a sad ispada da smo kažnjeni zbog toga – uglas nam pričaju mladi talenti i dodaju da ne traže ništa više od onog što je država već obećala, odnosno da završe studije pod istim uslovima pod kojima su ih i upisali, a ne da žive u večitoj strepnji i neizvesnosti pošto se „tokom igre stalno menjaju pravila”.

Oni kažu da su bezbroj puta zvali ministarstva prosvete, nauke i kulture koji su osnivači Fondacije i da su se obratili i zaštitniku građana u čijim prostorijama danas imaju sastanak.

Pomoćnik ministra prosvete za investicije i učenički i studentski standard Zoran Trninić za naš list kaže da mu je poznata situacija u kojoj se nalaze najbolji studenti i da će narednih dana prosvetne vlasti pokrenuti dogovor sa rektorima univerziteta kako bi se stipendisti Fondacije koji su na drugoj i trećoj godini studija oslobodili plaćanja školarine. Za studente prve godine problem je rešen u okviru budžetskih kvota za master i doktorske studije, a takođe biće refundirane i prošlogodišnje školarine za 113 stipendista, rekao je Trninić.

Sandra Gucijan