Спрема се новчаница од две хиљаде динара

У Заводу за израду новчаница у Топчидеру почела је израда идејног решења новчанице од две хиљаде динара. На новој банкноти биће лик Милутина Миланковића, нашег познатог научника, а њено пуштање у оптицај може се очекивати током идуће године. Када ће то тачно бити, то прецизно није јуче могао да потврди ни генерални директор Завода за израду новчаница (ЗИН) Љубиша Вулетић, јер, како рече, много тога не зависи од њих као „произвођача”, већ и наручиоца посла – Сектора за послове трезора НБС, а потом и од одлуке гувернера НБС – да писменим путем одобри штампање нове новчанице.

Двохиљадарка је тренутно још у фази идејног решења. Стручњаци ЗИН-а припремиће две до три верзије. Посао с припремом решења могао би се убрзати, с обзиром на добру опремљеност ЗИН-а, али суштина није у брзини, већ у квалитету израде. Од тренутка давања налога за штампу, те и сличних новчаница, па до њене појаве у оптицају прође око шест месеци. Може и дуже. Када се све заврши чека се добра прилика за њену појаву.

У ЗИН-у тврде да одлука о томе када ће се заиста новчаница и појавити зависи пресудно од одлуке гувернера. Проблем, каже Вулетић, није у томе да ли ће изабрани лик гледати лево или десно, већ како да се та новчаница што боље и ефектније заштити. Дизајнери су у пуном замаху. Раније се тај посао радио ручно, а данас дизајнерима ЗИН-а на располагању су моћни и софистицирани компјутерски алати.

Одлуку о томе који ће од предлога бити усвојен доноси лично гувернер.

Паралелно са израдом идејног решења за двохиљадарку стручњаци раде и на њеној заштити. Што је новчаница веће номиналне вредности и њена заштита од фалсификовања мора бити боља. Мање вредне банкноте нису атрактивне за фалсификаторе. У том послу је веома важна сарадња са фабриком папира из које долази хартија за штампање новчаница. Да би она направили папир, рецимо, са воденим знаком, који је најпоузданија заштита новчаница, и фабрика папира мора да направи свој алат у сарадњи са дизајнерима. Праве се многе пробе, анализе... све док се не дође до коначног решења. 

С тим решењем за новчаницу од две хиљаде још ће се, по свему судећи, причекати. Дотле ће се знати и њен „тираж” који се доноси у складу с новчаном политиком и апоенском структуром која већ постоји. Тај апоен је својевремено прескочен па је после хиљадарке одмах одштампана петохиљадарка. Сада се појавила потреба за новчаницом те вредности да би се попунила празнина између те две највредније новчанице од којих је хиљадарка најбројнија и по „тиражу”, али и вредности.

Када се хиљадарка појавила 2003. године била је сасвим довољна, чак и превелика за наше овдашње економске и платежне прилике. Евро је тада био 60 динара. Данас је евро безмало 110 динара и хиљадарка вреди мање од десет евра. Новчаница двоструко веће вредности треба да попуни ту празнину до петохиљадарке.

У ЗИН-у се управо припремају да распишу и тендер за трогодишњу набавку папира, који, такође, спада у систем јавних набавки, али на који не може да се јави баш свако. Хартија се производи од најфинијег памука. Цена му је седам до осам евра по килограму. Папир се набавља од неколико веома специјализованих фабрика у Европи.

Слободан Костић 

---------------------------------------

Ко је Миланковић

Милутин Миланковић рођен је 28. маја 1879. у Даљу (Хрватска). Школовао се у Бечу. Уместо инжењерске праксе и грађевинарства, започео је професорску каријеру на Београдском универзитету 1909. Миланковић је по професији био грађевинац, али и астроном, математичар, геофизичар и изнад свега утемељивач модерне климатологије и климатског моделирања. Његово дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба” представља најзначајније дело српске науке у двадесетом веку, а прорачун, количине осунчавања и средње годишње температуре Марсове површине и доњег слоја његове атмосфере, доказан је у каснијим космичким истраживањима, али најважније је било то да су се Миланковићеви прорачуни показали потпуно исправним.

Миланковић је урадио до сада најпрецизнији календар. Његов календар треба кориговати тек после 28.800 година, али, нажалост, до данас, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, никада није заживео.

Америчка НАСА га је сврстала међу десет најзначајнијих научника модерног доба.

Умро је 12. децембра 1958. године.