Божићно или пролећно гласање

Политичке странке у Србији на прагу су договора о садржају нацрта новог устава Србије, као и датумима његовог усвајања у скупштини и на референдуму, али овај степен консензуса још није на видику када је реч о изборима. Тренутно се у политичким круговима као најизгледније опције за одржавање избора помиње крај године, односно децембар и пролеће следеће године, односно март или мај.
Иако се, колико до пре десетак дана, из редова владајуће коалиције није могао чути ниједан глас који би ишао у прилог одржавању избора ове године, сада већ ситуација није тако јасна.

Наиме, како незванично сазнајемо, у владајућој коалицији се последњих дана размишља и о изборима у децембру, а као главни разлог наводи се одлука о статусу Космета, која би могла да буде донета, како сада ствари стоје, крајем ове или почетком следеће године.

Уколико би Космет добио независност, што је опција која се тренутно чини највероватнијом, могао би да уследи низ појединачних признања нове косовске државе, што би, према проценама аналитичара, у предизборној кампањи највише штетило ДС-у и странкама владајуће коалиције. Отуда и размишљање о изборима пре краја године, како би се избегла ова опасност.

С друге стране, дипломате појединих западних земаља тренутно разматрају опцију по којој би до признања независности Косова могло да дође у периоду између одржавања избора и формирања нове владе. Поједине западне дипломате, како сазнаје "Политика", сматрају да би на тај начин странке које сврставају у демократски блок могле да буду поштеђене хипотеке криваца за губитак јужне покрајине.

Ипак, у незваничним разговорима са функционерима опозиционих и владајућих странака, могло се чути више разлога који иду у прилог опцији која предвиђа одржавање избора следећег пролећа.

Као један од најчешћих разлога наводи се да је потребно време да би први ефекти примене Националног инвестиционог плана постали видљиви. Уколико би избори били у децембру, то не би било могуће.

Тешко је замислити министра Велимира Илића како на минус десет степени отвара почетак радова на изградњи неког пута, а резултати последњих локалних избора показују да је владајућа коалиција побеђивала најчешће тамо где су брујали багери.

Марко Благојевић, члан Управног одбора Цесида, оцењује да је владајућој коалицији наруку ишло и то што су поједини министри без проблема могли да у склопу својих редовних активности обилазе и општине у којима су одржавани избори и на тај начин подижу рејтинг кандидатима странака владајуће коалиције.

– Ситуација би, међутим, могла да буде другачија при одржавању локалних избора у целој Србији. Министри, наиме, не би могли да обиђу баш сва места и да обећавају разне ствари, због чега би владајућа могла лошије да прође на локалу – каже Благојевић.

Постоји и проблем са датумом одржавања избора у децембру, нарочито ако би избори на свим нивоима (председнички, парламентарни, локални) били одржани истог дана. У том случају, 24. децембар, који се у појединим медијима помиње као највероватнији датум избора, не чини се превише реалним, јер је тог дана католички Божић, а други круг избора би у том случају морао да буде одржан кроз две недеље, дакле на православни Божић. Уколико би избори на свим нивоима били заказани за 17. децембар, што је датум који се такође помиње у незваничним разговорима, онда би други круг локалних и председничких избора морао да буде одржан 31. децембра, што такође није много вероватно.

Како се као највероватнији датуми за одржавање референдума помињу 29. октобар и 5. новембар, а од расписивања избора до њиховог одржавања мора да протекне најмање 45 дана, 17. децембар би могао да буде последњи датум за изборе, у случају да се постигне договор да се најпре бирају само посланици Народне скупштине Србије, а да се локални и председнички избори организују касније.

Опција да до краја године буду одржани само парламентарни избори за сада дефинитивно не одговара радикалима, који у принципу траже изборе на свим нивоима. Тиме би, наиме, уверени су, побољшали и своје резултате на локалу, јер би многи бирачи који би за њих гласали на парламентарним, аутоматски гласали и на локалним изборима, што можда не би био случај да су ти избори временски раздвојени.

Демократе, према речима самог Бориса Тадића, немају ништа против председничких избора, али о датуму одржавања локалних избора ова странка још нема став. Из ДСС-а само поручују да ће избора на свим нивоима после доношења новог устава бити, а да ли ће сви бити у једном дану и у којем року, биће, према речима Зорана Лончара, министра за државну управу и локалну самоуправу, утврђено законом о спровођењу устава.

Ипак, поставља се питање да ли ће у периоду између одржавања референдума и евентуалног расписивања парламентарних избора за 17. децембар бити довољно времена за усвајање закона о спровођењу устава, али и за и промену изборног закона, о чему је било речи ове године.

Марко Благојевић из Цесида, међутим, подсећа да није добро мењати изборна правила уочи самих избора, мада се слаже да та пракса на овим просторима није страна. Он додаје и да је било размишљања о промени изборног система на локалном нивоу, тако што би убудуће одборници били бирани по већинском, а не као досад по пропорционалном систему.

– То у сваком случају не би ишло наруку радикалима, јер би у другом изборном кругу, под претпоставком да би један од двоје кандидата скоро увек био из СРС-а, пружао могућност другим странкама да удруже снаге против радикала – каже Благојевић.

Како сада ствари стоје, још увек више изгледа има опција по којој би избори били одржани у пролеће следеће године. Ипак, ова рачуница могла би да буде поремећена у два случаја – ако међународна заједница дефинитивно одлучи да до краја године да независност јужној српској покрајини или ако референдум о уставу не успе.

-----------------------------------------------------

Председнички избори

Иако многа истраживања јавног мњења показују да је Борис Тадић најпопуларнији политичар, што би могло позитивно да утиче и на резултат његове странке на парламентарним изборима, Миодраг Радојковић са Института за политичке студије не мисли да би Тадићу и Демократској странци у овом тренутку одговарало одржавање и председничких избора.

– Било би то траћење мандата, јер и по садашњем и по будућем уставу, једна особа не би могла више од два пута да буде бирана за председника републике – каже Радојковић.

С друге стране, отежавајућу околност за нову кандидатуру Томислава Николића на председничким изборима могао би, према Радојковићевој оцени, да представља стечени ореол губитника са претходних председничких избора из 2002. и 2003. године

Алтернатива Николићу могао би да буде Александар Вучић, али би онда радикали имали проблем кога да кандидују на изборима за градоначелника Београда.

Осим демократа и радикала, остале парламентарне странке за сада немају јаких кандидата за функцију председника Србије, тим пре што лидери ДСС-а и Г17 плус Војислав Коштуница и Млађан Динкић за сада не показују интересовање за то место, тако да не би требало да буде велико изненађење ако се  незваничне информације да је постигнут договор да се председнички избори одрже знатно после парламентарних покажу као тачне.