Božićno ili prolećno glasanje

Političke stranke u Srbiji na pragu su dogovora o sadržaju nacrta novog ustava Srbije, kao i datumima njegovog usvajanja u skupštini i na referendumu, ali ovaj stepen konsenzusa još nije na vidiku kada je reč o izborima. Trenutno se u političkim krugovima kao najizglednije opcije za održavanje izbora pominje kraj godine, odnosno decembar i proleće sledeće godine, odnosno mart ili maj.
Iako se, koliko do pre desetak dana, iz redova vladajuće koalicije nije mogao čuti nijedan glas koji bi išao u prilog održavanju izbora ove godine, sada već situacija nije tako jasna.

Naime, kako nezvanično saznajemo, u vladajućoj koaliciji se poslednjih dana razmišlja i o izborima u decembru, a kao glavni razlog navodi se odluka o statusu Kosmeta, koja bi mogla da bude doneta, kako sada stvari stoje, krajem ove ili početkom sledeće godine.

Ukoliko bi Kosmet dobio nezavisnost, što je opcija koja se trenutno čini najverovatnijom, mogao bi da usledi niz pojedinačnih priznanja nove kosovske države, što bi, prema procenama analitičara, u predizbornoj kampanji najviše štetilo DS-u i strankama vladajuće koalicije. Otuda i razmišljanje o izborima pre kraja godine, kako bi se izbegla ova opasnost.

S druge strane, diplomate pojedinih zapadnih zemalja trenutno razmatraju opciju po kojoj bi do priznanja nezavisnosti Kosova moglo da dođe u periodu između održavanja izbora i formiranja nove vlade. Pojedine zapadne diplomate, kako saznaje "Politika", smatraju da bi na taj način stranke koje svrstavaju u demokratski blok mogle da budu pošteđene hipoteke krivaca za gubitak južne pokrajine.

Ipak, u nezvaničnim razgovorima sa funkcionerima opozicionih i vladajućih stranaka, moglo se čuti više razloga koji idu u prilog opciji koja predviđa održavanje izbora sledećeg proleća.

Kao jedan od najčešćih razloga navodi se da je potrebno vreme da bi prvi efekti primene Nacionalnog investicionog plana postali vidljivi. Ukoliko bi izbori bili u decembru, to ne bi bilo moguće.

Teško je zamisliti ministra Velimira Ilića kako na minus deset stepeni otvara početak radova na izgradnji nekog puta, a rezultati poslednjih lokalnih izbora pokazuju da je vladajuća koalicija pobeđivala najčešće tamo gde su brujali bageri.

Marko Blagojević, član Upravnog odbora Cesida, ocenjuje da je vladajućoj koaliciji naruku išlo i to što su pojedini ministri bez problema mogli da u sklopu svojih redovnih aktivnosti obilaze i opštine u kojima su održavani izbori i na taj način podižu rejting kandidatima stranaka vladajuće koalicije.

– Situacija bi, međutim, mogla da bude drugačija pri održavanju lokalnih izbora u celoj Srbiji. Ministri, naime, ne bi mogli da obiđu baš sva mesta i da obećavaju razne stvari, zbog čega bi vladajuća mogla lošije da prođe na lokalu – kaže Blagojević.

Postoji i problem sa datumom održavanja izbora u decembru, naročito ako bi izbori na svim nivoima (predsednički, parlamentarni, lokalni) bili održani istog dana. U tom slučaju, 24. decembar, koji se u pojedinim medijima pominje kao najverovatniji datum izbora, ne čini se previše realnim, jer je tog dana katolički Božić, a drugi krug izbora bi u tom slučaju morao da bude održan kroz dve nedelje, dakle na pravoslavni Božić. Ukoliko bi izbori na svim nivoima bili zakazani za 17. decembar, što je datum koji se takođe pominje u nezvaničnim razgovorima, onda bi drugi krug lokalnih i predsedničkih izbora morao da bude održan 31. decembra, što takođe nije mnogo verovatno.

Kako se kao najverovatniji datumi za održavanje referenduma pominju 29. oktobar i 5. novembar, a od raspisivanja izbora do njihovog održavanja mora da protekne najmanje 45 dana, 17. decembar bi mogao da bude poslednji datum za izbore, u slučaju da se postigne dogovor da se najpre biraju samo poslanici Narodne skupštine Srbije, a da se lokalni i predsednički izbori organizuju kasnije.

Opcija da do kraja godine budu održani samo parlamentarni izbori za sada definitivno ne odgovara radikalima, koji u principu traže izbore na svim nivoima. Time bi, naime, uvereni su, poboljšali i svoje rezultate na lokalu, jer bi mnogi birači koji bi za njih glasali na parlamentarnim, automatski glasali i na lokalnim izborima, što možda ne bi bio slučaj da su ti izbori vremenski razdvojeni.

Demokrate, prema rečima samog Borisa Tadića, nemaju ništa protiv predsedničkih izbora, ali o datumu održavanja lokalnih izbora ova stranka još nema stav. Iz DSS-a samo poručuju da će izbora na svim nivoima posle donošenja novog ustava biti, a da li će svi biti u jednom danu i u kojem roku, biće, prema rečima Zorana Lončara, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, utvrđeno zakonom o sprovođenju ustava.

Ipak, postavlja se pitanje da li će u periodu između održavanja referenduma i eventualnog raspisivanja parlamentarnih izbora za 17. decembar biti dovoljno vremena za usvajanje zakona o sprovođenju ustava, ali i za i promenu izbornog zakona, o čemu je bilo reči ove godine.

Marko Blagojević iz Cesida, međutim, podseća da nije dobro menjati izborna pravila uoči samih izbora, mada se slaže da ta praksa na ovim prostorima nije strana. On dodaje i da je bilo razmišljanja o promeni izbornog sistema na lokalnom nivou, tako što bi ubuduće odbornici bili birani po većinskom, a ne kao dosad po proporcionalnom sistemu.

– To u svakom slučaju ne bi išlo naruku radikalima, jer bi u drugom izbornom krugu, pod pretpostavkom da bi jedan od dvoje kandidata skoro uvek bio iz SRS-a, pružao mogućnost drugim strankama da udruže snage protiv radikala – kaže Blagojević.

Kako sada stvari stoje, još uvek više izgleda ima opcija po kojoj bi izbori bili održani u proleće sledeće godine. Ipak, ova računica mogla bi da bude poremećena u dva slučaja – ako međunarodna zajednica definitivno odluči da do kraja godine da nezavisnost južnoj srpskoj pokrajini ili ako referendum o ustavu ne uspe.

-----------------------------------------------------

Predsednički izbori

Iako mnoga istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Boris Tadić najpopularniji političar, što bi moglo pozitivno da utiče i na rezultat njegove stranke na parlamentarnim izborima, Miodrag Radojković sa Instituta za političke studije ne misli da bi Tadiću i Demokratskoj stranci u ovom trenutku odgovaralo održavanje i predsedničkih izbora.

– Bilo bi to traćenje mandata, jer i po sadašnjem i po budućem ustavu, jedna osoba ne bi mogla više od dva puta da bude birana za predsednika republike – kaže Radojković.

S druge strane, otežavajuću okolnost za novu kandidaturu Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima mogao bi, prema Radojkovićevoj oceni, da predstavlja stečeni oreol gubitnika sa prethodnih predsedničkih izbora iz 2002. i 2003. godine

Alternativa Nikoliću mogao bi da bude Aleksandar Vučić, ali bi onda radikali imali problem koga da kandiduju na izborima za gradonačelnika Beograda.

Osim demokrata i radikala, ostale parlamentarne stranke za sada nemaju jakih kandidata za funkciju predsednika Srbije, tim pre što lideri DSS-a i G17 plus Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić za sada ne pokazuju interesovanje za to mesto, tako da ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje ako se  nezvanične informacije da je postignut dogovor da se predsednički izbori održe znatno posle parlamentarnih pokažu kao tačne.