Бахатост и немоћ

Инвеститор Слободанка Кузмић поднела је у законском року 2003. године захтев за легализацију двоспратнице са поткровљем у Улици Јованке Радаковић 35 у Миријеву, иако је у том тренутку на том месту постојала само бесправно подигнута једноспратница. Међутим, здање је у међувремену "нарасло" до четири спрата. На подручју исте општине у Улици Љубе Давидовића 28, инвеститор Милош Љубеновић успео је пре две године да легализује 15 станова и за њих добије употребну дозволу, док је кућа била још у изградњи. У међувремену је дозидао још један спрат. У оба случаја грађевински инспектори су наложили рушење. Иако би најлогичније било да то буде урађено одмах и без оклевања, ниједна цигла, међутим, још није уклоњена. Инспектори то правдају законском процедуром, бахатошћу инвеститора, али свој рад и поштење не доводе у питање.

Марија Лековић, шеф грађевинске инспекције у Општини Звездара, каже да ово нису једини случајеви, јер су формулари за легализацију постали списак жеља инвеститора. Према њеном мишљењу, једини лек за бесправне градитеље јесте новчана казна на лицу места од 500.000 динара и забрана промета некретнина грађених без дозволе, јер наш народ, како каже, само тако нешто може да уразуми.

– Дакле, оно што је сазидано до маја 2003. године може да буде легализовано. Све остало ће бити срушено, али тек онда када буде окончан поступак легализације, јер је то став Врховног суда. У супротном плаћамо одштету што смо објекат срушили и нисмо уважили процедуру. У конкретном случају за зграду у Улици Јованке Радаковић решење за рушење је извршно, али морамо да сачекамо да комисија за легализацију одбије захтев, потом да прође 90 дана, предвиђених за жалбу – објашњава Лековићева.

Сведоци смо да инспектори редовно обилазе градилиште, виде да инвеститор ниже спратове без дозволе, донесу једно, друго, треће решење за рушење... И – ником ништа. У међувремену зграда је окровљена и на њу је налепљен оглас за продају станова. Осим тога што је тада рушење знатно скупље, мала је вероватноћа је да ће до њега уопште доћи, јер то постаје ризично за оне који су купили станове. На питање да ли је обавеза инспектора да у старту заустави инвеститора и спречи ризичне неимарске послове, шефица грађевинске инспекције одговара:

– На нас се инвеститори уопште не обазиру. Обезвређени смо. Доведено је у питање шта ми радимо. Када се појавимо на терену, инвеститори се сликају испред својих грађевина или нас гађају малтером. Требало би да се појавимо са багерима и порушимо четири објекта у низу да бисмо људима усадили у главу да не смеју да зидају без дозвола. Када је реч о куповини станова, купци свесно улазе у ризик. Извините, ви када долазите да купите стан, прво питате за дозволу. Нико се ту не обмањује, али су им такви станови много јевтинији –сматра Лековићева.

Да инвеститори понекад имају подршку и администрације, потврђује управо пример у Улици Љубе Давидовића 28. Јер инвеститор је у септембру 2004. године истовремено легализовао једноспратницу и добио употребну дозволу за објекат који је у изградњи. Само два месеца касније добио је потврду о пријави радова на техничком одржавању (обијање дотрајалог малтера и поновно малтерисање, замена столарије...).

– Кажњени су виновници тога. Објекат П+1 са 15 станова сазидан је до 13. маја 2003. године. Инвеститор је поднео захтев за легализацију и на комисији добио зелено светло. Међутим, млада колегиница архитекта  је погрешила и издала им употребну дозволу, иако је пројектант у документацији назначио да објекат није завршен. Поништена је употребна дозвола, али је грађевинска остала на снази. У међувремену је инвеститор сазидао још једну етажу и поткровље. Све изван онога за шта постоји грађевинска дозвола, односно поткровље и терасе биће порушени. Због потврде о текућим радовима, која се односи на замену столарије на новом објекту, обијање малтера и поновно малтерисање смењена је тадашња начелница Одељења за комуналне послове – тврди Лековићева.

Наша саговорница напомиње да је посао инспектора доведен до апсурда.

– Када донесемо решење за рушење, поништи га Секретаријат за инспекцијске послове са захтевом да најпре окончамо поступак легализације. За то време инвеститор може да сагради кућу и да се усели. Налазимо се у правном процепу, а наш посао постаје бесциљан. Рецимо, поред Смедеревског пута, десет људи од темеља зида куће без дозвола. Сви су поднели захтеве за легализацију П+2+Пк, а на терену у том моменту су се налазиле само њиве. Захтеви су им одбијени тако да само чекамо да прође  рок за жалбе и крећемо са рушењем. Законодавци су својевремено апеловали да се пријаве само бесправни објекти, а 60 дана су оставили бесправним градитељима за достављање документације. То су инвеститори и те како искористили –истиче Лековићева и додаје да кривичне пријаве нису од помоћи инспекторима, јер судије више испитују њих него инвеститоре.