Логично

Како се тога нисмо раније сетили? Ратко Младић се преда Хашком трибуналу, ми гарантујемо да ће се вратити на суђење, Трибунал га пусти, а онда му (Младићу, не Трибуналу) омогућимо да код куће води Војску Србије. Могао би слободно да бира начелника генералштаба, да добија све информације од војне обавештајне службе и да на миру чека почетак процеса, само да не држи политичке говоре и да не даје изјаве за медије. И још једна ствар: за то време, мистериозно би нестајали сведоци његових злочина.

Неко злонамеран би и овако могао да тумачи речи које је помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид изговорио пре два дана у Београду. Фрид мисли да је Ратко Младић "кукавица која се крије иза српске заставе, заставе која има племениту историју", а да је бивши косовски премијер и хашки оптуженик Рамуш Харадинај храбар човек који се Трибуналу предао чим је оптужен. Јунак, безмало.

А Харадинај је у Хагу оптужен за убиства Албанаца, Рома и Срба, за силовање, мучење, протеривање, незаконито притварање... 

Објашњење помоћника Кондолизе Рајс да Младић није достојан традиције српских генерала прихватљиво је и подудара се са оним што је о Младићу недавно рекла и српска влада. Надамо се, ипак, да Фридово несретно поређење Младића са Харадинајем није исто што и сугестија да је Харадинај светао пример борца за слободу, спремног да одговара и за понеки злочин који је, онако у жару борбе, починио. Америчка логика се да разумети ако се зна да многи западни извори последњих година тврде да је управо Рамуш Харадинај заслужан за мирни прелаз терориста из ОВК у Косовски заштитни корпус. Американци су због тога били спремни да превиде и инциденте које је Харадинај правио, од напада на руске војника Кфора до обрачуна са ривалским клановима, пушкарања у којима је било и мртвих. А то што страда и понеки сведок, док се другима прети да не сведоче? Па, нико није савршен.

Кад је изабран за премијера, Американци су мислили да су тиме решили проблем и са неефикасним Ибрахимом Руговом и с непредвидљивим Хашимом Тачијем. Рамуш Харадинај је био идеално решење. Све док га Дел Понте није оптужила, јединог из тројке која је морала да заврши у Хагу (Агим Чеку, Тачи, Харадинај). После кратког убеђивања, председник привремене владе отишао је у Хаг. Награда за послушност? Пуштање на привремену слободу после три месеца. И још? Међународна заједница на Косову и Метохији "влада уз помоћ шефа мафије Рамуша Харадинаја", оцењује бечки "Стандард", а "Франкфуртер рундшау" га назива "јаким, али попустљивим властодршцем који, у случају нужде, може мимо свих структура да прогура оно што страни управници желе". "А уколико нешто не функционише, мисија УН може одмах да му махне једном авионском картом за Холандију, за притвор у Шевенингену."
Можда треба да замислимо шта би се десило с Ратком Младићем да је био кооперативан кад је било време. Да ли би икада био оптужен за злочине које су починили припадници његове војске? И да ли би му, и оптуженом, било дозвољено из сенке да управља оружаним снагама?

Али, не хвала. О томе не треба размишљати. Младићу је место у Хагу. И то што пре.