Костими и скице у прилог историји

Музеј Народног позоришта у Београду, смештен у бившем простору ресторана „Боеми”, биће отворен сутра, на дан када национални театaр слави 142. рођендан. Замишљен као изложбени простор на површини од 379 квадратних метара, Музеј ће имати сталну поставку, као и део предвиђен за тематске изложбе. Ту је и простор намењен Клубу пријатеља Народног позоришта. Музеј ће свакодневно бити отворен од 11 до 23 часа, осим понедељком: до 19 часова за посетиоце, а од 19 од 23 часа за публику која долази да гледа представе са репертоара.

Идеја о оснивању Музеја Народног позоришта у Београду потиче још из давне 1901. године, од тадашњег управника Бранислава Нушића.Одлуку о потреби оснивања такве институције донео је и Управни одбор куће 1929. године. Међутим, све до данас та идеја није реализована. Божидар Ђуровић, актуелни управник националног театра, пре осам месеци предложио је Управном одбору да се, у сагласности са Министарством културе, оснује Музеј Народног позоришта. Захваљујући свесрдној подршци сарадника, пре свих архитекте Милана Палишашког, који је донаторски осмислио музејски простор, радови на преуређењу поменутог ентеријера започети су пре неколико месеци. У комплетну инвестицију уложено је 20 милиона динара, а, како сазнајемо, већ су направљени договори о сарадњи са Архивом града Београда, Архивом Југославије и започети су преговори са Архивом Србије...

Непосредно по обелодањивању идеје о оснивању Музеја, управи куће почели су самоиницијативно да се јављају многобројни донатори. Међу првима се јавила породица Раше Плаовића, која је позоришту поклонила вредне личне предмете и рукописе. Супруг глумице Невенке Урбанове, сликар Димитрије Марић поклонио је националном театру део културних вредности из богате заоставштине ове изузетне драмске уметнице. Међу бројним поклонима је и Добричин прстен који је Урбанова добила 1984. године, бронзана биста коју је 1940. године урадио академски вајар Душан Јовановић Ђукин и портрет који је сликар Јован Бијелић урадио после одигране улоге Лоле Монтез 1937. године.Душан Ђоковић, син Милана Ђоковић, драмског писца, романсијера, преводиоца, директора београдских позоришних кућа, поклонио је, поред осталог, наочаре, дрвену табакеру, лулу, упаљач за лулу, легитимацију свога оца док је обављао функцију директора Драме националног театра. Рођака Љубинке Бобић поклонила је личне ствари познате глумице, које је користила у представи „Госпођа министарка”, а захваљујући донацији кћерке Мирослава Чангаловића публика ће моћи да види и неке од личних ствари овог оперског уметника. Јавила се и примадона Радмила Бакочевић која је као прилог поклонила свој костим –кимоно из опере „Мадам Батерфлај” са гостовања у Токију, сунцобран из истоимене представе, портрете, карикатуре, награде. Глумица Оливера Викторовић поклонила је овој кући портрет свога оца, такође глумца Михајла Мике Викторовића и његову кожну чутуру, коју је увек носио са собом. Мало је окрњена, рекла је Оливера Викторовић, а то се десило оног јутра када је њен отац умро. Славија Ивковић Маренић, супруга познатог сценографа Владимира Маренића уручила је управи националног театра, рецимо, сценографску макету за представу „Магбет”, фотографију из истоимене представе,док је дугогодишња балерина ове куће Соња Лапатанов поклонила 22 пара балетских патика са потписом врхунских светских играча.

У једној поставци будућег Музеја Националног театра наћи ће се и штап Лазе Костића и неки од многобројних, за историју Народног позоришта, важних експоната из личне збирке Миле и Душана Шевића, дугогодишњег директора технике Народног позоришта у Београду.

Наравно, биће ту многобројних изненађења, и за публику и за историчаре, јер национални театaр баштини костиме многобројних уметника, оружје, скице, фотографије, слике...

Б. Г. Требјешанин