Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прекоокеански позиви за ситниш

Прекоокеански позиви за ситниш
Бесплатно телефонирање посредством "скајла" је дозвољено

Уколико корисници бесплатне интернет-телефоније у Србији, сервис "скајп", ту услугу користе само за личне потребе, могу спокојно да позивају и сатима разговарају са својим пријатељима и родбином широм света. Јер, домаћа законска регулатива пренос гласа путем Интернета санкционише искључиво ако се та услуга – препродаје.

Ово је, укратко, одговор на питање да ли и житељи наше земље могу да користе бесплатну интернет-телефонију. За то им је, дакле, потребан само иоле пристојан рачунар који ради под оперативним системима "виндоуз" 2000,  или "икс-пе", са пратећим слушалицама и звучницима. Уколико интернет-веза омогућава брз проток података, могућа је и употреба веб-камере са којом "скајп" постаје видео-телефонија.

"Скајп" је један од основних интернет-сервиса, као што је то, на пример, и електронска пошта. Интернет-телефонирање омогућава једноставан програм који путем светске информационе мреже повезује рачунаре. Употреба поменутог софтвера је бесплатна и он се преузима – даунлоудује са званичног "скајповог" сајта www.skype.com. Програм је тежак десет мегабајта, а за његово преузимање је у зависности од квалитета интернет-везе потребно неколико минута. 

Пошто се на рачунар сними пакет-програм, да би "скајп" прорадио, потребно је да се он инсталира на рачунар. Тај задатак захтева основно познавање рада на рачунару и енглеског језика, да би се пратиле инструкције. Тек после тога је могуће стартовање "скајпа" и позивање жељеног рачунара. Употреба је веома једноставна, јер је за успостављање везе потребно само да се изабере шифра рачунара који позивате и притиснете зелени прозор са подигнутом слушалицом. Баш као и на мобилном телефону, јер се веза прекида притиском на црвени прозор са спуштеном слушалицом.    

 Уколико компјутер у меморији нема шифру рачунара који се позива,  остављена је могућност да се она пронађе путем претраге. У празна поља са упитницима, унесу се основне генералије, попут имена корисника, земље, града, или само и-мејла. "Скајп" аутоматски претражује своју базу података и без проблема проналази шифру компјутера који позивате. Уколико је нема на списку, то значи да жељени саговорник на свом рачунару није инсталирао "скајп", што је један од основних предуслова за коришћење бесплатне интернет-телефоније.

Цена разговора стаје колико и утрошено интернет-време (ако се веза успоставља путем кабловског Интернета), док у случају класичног "дајл-апа" (путем телефона), треба придодати и утрошене импулсе. Цене интернет-сата крећу се од само неколико динара, ако се закупљују пакети са сто и више сати, до око 25 динара у пакетима од десет сати. Цена једног телефонског импулса који траје тачно минут, кошта 0,36 пара, то јест 21,6 динара по сату.

Пратећи потребе корисника, "скајп" је развио и сервис "скајп аут", којим је путем компјутера могуће позивање фиксних и мобилних телефона било где у свету. Принцип рада је исти као и код класичног "скајпа", а једина разлика је што се уместо шифре другог компјутера, бира жељени телефонски број.

У односу на цене оператера фиксне и мобилне телефоније,  цене "скајп- аута" су  занемарљиве. На пример, позивање фиксног или мобилног телефона у Сиднеју, Аустралија, кошта само 0,02 евра по минуту разговора. Иста цена важи и за Сједињене Државе и Канаду. Минут разговора са фиксним бројем у источној Америци, Телеком Србија наплаћује 44 динара.

Да би корисници "скајп-аута" могли да позивају фиксне телефоне, неопходно је да прво уплате одређену суму – кредит, који се аутоматски умањује за утрошене минуте. Према речима Војислава Родића, председника Удружења интернет-провајдера Србије, плаћање "скајп" кредита могуће је и из наше земље, путем кредитних картица.

У случају када се путем "скајп-аута" из иностранства позива Србија,  минут разговора са претплатником у фиксној мрежи стаје 0,107 евра,  у мобилним мрежама 0,24 евра.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.