Prekookeanski pozivi za sitniš

Ukoliko korisnici besplatne internet-telefonije u Srbiji, servis "skajp", tu uslugu koriste samo za lične potrebe, mogu spokojno da pozivaju i satima razgovaraju sa svojim prijateljima i rodbinom širom sveta. Jer, domaća zakonska regulativa prenos glasa putem Interneta sankcioniše isključivo ako se ta usluga – preprodaje.

Ovo je, ukratko, odgovor na pitanje da li i žitelji naše zemlje mogu da koriste besplatnu internet-telefoniju. Za to im je, dakle, potreban samo iole pristojan računar koji radi pod operativnim sistemima "vindouz" 2000,  ili "iks-pe", sa pratećim slušalicama i zvučnicima. Ukoliko internet-veza omogućava brz protok podataka, moguća je i upotreba veb-kamere sa kojom "skajp" postaje video-telefonija.

"Skajp" je jedan od osnovnih internet-servisa, kao što je to, na primer, i elektronska pošta. Internet-telefoniranje omogućava jednostavan program koji putem svetske informacione mreže povezuje računare. Upotreba pomenutog softvera je besplatna i on se preuzima – daunlouduje sa zvaničnog "skajpovog" sajta www.skype.com. Program je težak deset megabajta, a za njegovo preuzimanje je u zavisnosti od kvaliteta internet-veze potrebno nekoliko minuta. 

Pošto se na računar snimi paket-program, da bi "skajp" proradio, potrebno je da se on instalira na računar. Taj zadatak zahteva osnovno poznavanje rada na računaru i engleskog jezika, da bi se pratile instrukcije. Tek posle toga je moguće startovanje "skajpa" i pozivanje željenog računara. Upotreba je veoma jednostavna, jer je za uspostavljanje veze potrebno samo da se izabere šifra računara koji pozivate i pritisnete zeleni prozor sa podignutom slušalicom. Baš kao i na mobilnom telefonu, jer se veza prekida pritiskom na crveni prozor sa spuštenom slušalicom.    

 Ukoliko kompjuter u memoriji nema šifru računara koji se poziva,  ostavljena je mogućnost da se ona pronađe putem pretrage. U prazna polja sa upitnicima, unesu se osnovne generalije, poput imena korisnika, zemlje, grada, ili samo i-mejla. "Skajp" automatski pretražuje svoju bazu podataka i bez problema pronalazi šifru kompjutera koji pozivate. Ukoliko je nema na spisku, to znači da željeni sagovornik na svom računaru nije instalirao "skajp", što je jedan od osnovnih preduslova za korišćenje besplatne internet-telefonije.

Cena razgovora staje koliko i utrošeno internet-vreme (ako se veza uspostavlja putem kablovskog Interneta), dok u slučaju klasičnog "dajl-apa" (putem telefona), treba pridodati i utrošene impulse. Cene internet-sata kreću se od samo nekoliko dinara, ako se zakupljuju paketi sa sto i više sati, do oko 25 dinara u paketima od deset sati. Cena jednog telefonskog impulsa koji traje tačno minut, košta 0,36 para, to jest 21,6 dinara po satu.

Prateći potrebe korisnika, "skajp" je razvio i servis "skajp aut", kojim je putem kompjutera moguće pozivanje fiksnih i mobilnih telefona bilo gde u svetu. Princip rada je isti kao i kod klasičnog "skajpa", a jedina razlika je što se umesto šifre drugog kompjutera, bira željeni telefonski broj.

U odnosu na cene operatera fiksne i mobilne telefonije,  cene "skajp- auta" su  zanemarljive. Na primer, pozivanje fiksnog ili mobilnog telefona u Sidneju, Australija, košta samo 0,02 evra po minutu razgovora. Ista cena važi i za Sjedinjene Države i Kanadu. Minut razgovora sa fiksnim brojem u istočnoj Americi, Telekom Srbija naplaćuje 44 dinara.

Da bi korisnici "skajp-auta" mogli da pozivaju fiksne telefone, neophodno je da prvo uplate određenu sumu – kredit, koji se automatski umanjuje za utrošene minute. Prema rečima Vojislava Rodića, predsednika Udruženja internet-provajdera Srbije, plaćanje "skajp" kredita moguće je i iz naše zemlje, putem kreditnih kartica.