Нови Сад има Водени град

Нови Сад – Барокни градић у доњем делу Петроварадинске тврђаве, познатији као Подграђе, или ређе Субурбијум (Водени град), пошто га окружују шанчеви који су некада били испуњени водом, коначно би од једног тренутно најзапуштенијег дела Новог Сада могао да постане репрезентативна културно-историјска целина. ЈП „Пословни простор“ планира да на локацијама у Новом Саду, на којима је град једини корисник, изгради пословно-стамбене зграде у којима би станарима Подграђа била понуђена замена некретнина.

Подграђе се данас налази на магистралном путу који од центра Новог Сада, преко Варадинског моста, води према новијем делу Петроварадина и даље – Сремским Карловцима, Инђији, Београду... Најновија идеја створила би могућност да почне обнова историјски значајних објеката у које није улагано више од пола столећа. Дотрајали кровови, напукли зидови, оронуле и влагом нагризене фасаде, само су први утисак путника-намерника, а поред небриге оштећењима је допринело и бомбардовање НАТО-а.

Према речима директора „Пословног простора“ Марка Цвијана, намера града је да Подграђе (Петроварадинске тврђаве) почне да приводи намени коју би као место са богатим културно-историјским наслеђем требало да има. Планирано је да у Новом Саду буду подигнуте четири стамбено-пословне зграде чији би простор понудили у замену. Прва би требало да буде изграђена на углу улица Максима Горког и Стражиловске, а остале у Кисачкој 55, Стражиловској 12–14 и Шафариковој 4.

– Град би унео вредност грађевинске парцеле, вредност објекта који треба да се поруши, комуналну опремљеност, и на основу тога затражио путем јавног тендера пословног партнера који има довољно средстава и економског интереса да са нама изгради стамбено-пословну зграду. За почетак градње прве зграде чека се само сагласност Владе Србије – објашњава Цвијан.

Прва фаза настанка Подграђа везује се за период од 1692. до 1728. године, и њему припадају сакрални објекти. Некадашњи фрањевачки самостан укинут је наредбом престолонаследника Јосифа II 1772. године и адаптиран у војну болницу. У првој половини 18. века настали су Команда тврђаве, Магистрат, Бискупска резиденција, Грађевински магацин и Главни арсенал. У другој половини саграђени су Главна малтарница, зграда Шајкашког батаљона, зграда Дворског коморног комесара, Војна апотека...

У Подграђу се налази родна кућа хрватског бана, аустријског фелдмаршала и војсковође, грофа Јосифа Јелачића (1801–1859), једна од најлепших приватних барокних грађевина у Петроварадину, која је саграђена 1745. године. Као царски командант, бан Јелачић је 11. јуна 1849. покушао да са Србима преотме Тврђаву од Мађара, који су прешли на страну Лајоша Кошута. У кући су касније махом становали генерали, а један од последњих приватних власника био је адвокат Роберт Пауловић.

На углу Штросмајерове улице до 1918. године радила је најчувенија официрска кафана у Подграђу која се звала „Код седам изборних кнежева“. Војницима приступ није био дозвољен...

– Представници града требало би да покрену кампању у којој би најпре окупили грађане Подграђа, како би у директном контакту чули мишљење оних који овде живе, и како би их упознали са оним што намеравају да ураде – сматра Бојана Каравидић, председница Удружења грађана „Субурбијум“. Ово удружење основано је 2002. године са циљем да подстакне јавне личности из Новог Сада, и из држава блиске културно-историјске прошлости на Балкану и у Европи, у настојањима да се заштити историјска баштина и унапреди културни живот у овом барокном градићу.

Председница Каравидић указује и на непријатну чињеницу да у Подграђу контејнери за смеће стоје на централном месту, да не постоје корпе за отпатке, па чак ни телефонска говорница!

Овде још наводе да проблем нису само фасаде, него и комплетна комунална инфраструктура: канализација, водовод, струја... коју станари заиста не могу да реше без ангажовања града. Размишљања су за сада подељена, од спремности да се оде на другу градску локацију уз добијање адекватне квадратуре до противљења идеји, без обзира на то што би Подграђе несумњиво добило на значају.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Београдска капија

Најупечатљивији објекат Подграђа је Београдска капија, подигнута 1753. године, кроз коју пролази магистрални пут. Састоји се од две различите фасаде: спољна је дуга 20, унутрашња 40 метара, висине 10 метара. Улазна фасада има шест стубова, два прозора и изнад овалног пролаза грб Новог Сада. Капија је дубока 20 метара и у њој се налазе четири узидане стражаре и два улаза у бочне просторије. Друга фасада има три овална и два правоугаона пролаза, са осам стубова.

-----------------------------------------------------------

Самостан светог Јурја

На двоспратној барокној згради налази се кип светог Игнација, оснивача исусовачког реда. У једној соби на спрату уклесано је да је овде од 1838. до 1840. као млади капелан живео Јосип Јурај Штросмајер. Самостанска црква грађена је од 1701. до 1714. године, прочеље јој красе кипови светог Фрање Ксаверског, светог Јана Непомука, рељеф Богородице са Исусом, повећи стилизовани крст и плоча хрватског краља Томислава. Подземни ходници Петроварадинске тврђаве допиру чак до цркве.