Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нато подржао Србију

Нато подржао Србију

Од нашег специјалног извештача

Лисабон – Јучерашњи, последњи, дан самита Нато у Лисабону протекао је у знаку ишчекивања исхода разговора Нато–Русија и потписивања дугорочног партнерства између Нато-а и Авганистана које обухвата и период после 2014. године, када би требало да буде завршена транзиција власти у Кабулу. Доласку руског председника Дмитрија Медведева у Лисабон претходила је заједничка декларација коју су усвојили лидери 28 чланица Нато-а, а у њој се, поред осталог, наводи да је сарадња Нато-а и Москве од стратешког значаја.

У делу декларације који је посвећен западном Балкану и посебно Србији наведено је следеће: „Поздрављамо и настављамо да подржавамо изражену опредељеност Владе Србије за евроатлантске интеграције и поздрављамо јачање сарадње између Нато-а и Србије. Понављамо нашу отвореност за будуће тежње Србије, укључујући коришћење прилика које пружа Нато партнерство за политички договор и практичну сарадњу”.

Нато лидери позвали су власти у Србији да наставе своје напоре ка остваривању пуне сарадње с Трибуналом у Хагу у циљу хапшења и изручења преосталих бегунаца. Они су такође позвали Србију да подржи будуће напоре према учвршћивању мира и стабилности на Косову и поручили „обема странама да искористе све прилике које нуди дијалог уз помоћ ЕУ” предвиђен заједничком резолуцијом Србије и ЕУ која је у септембру усвојена у Генералној скупштини УН.

Према речима нашег неименованог извора на самиту у Лисабону, помињање Србије у контексту евроатлантских интеграција треба схватити пре свега као подршку проевропској влади у Србији, али и као врсту охрабрења за чланство у Нато-у, чија су врата отворена за нове чланице с Балкана. Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је да само од Србије зависи да ли ће затражити чланство у Алијанси.

„То зависи од саме Србије. Што се нас тиче Србија је добродошла. Она мора наћи свој пут, али њено учлањење свакако би допринело миру и стабилности у региону”, казао је хрватски председник који је први пут предводио делегацију своје земље на самиту северноатлантске војне алијансе.

У делу декларације који се односи на деловање Кфора на Косову, лидери Алијансе оценили су да побољшање безбедносне ситуације води ка мањем, флексибилнијем и одвраћајућем присуству Нато снага. Редуковање трупа на Косову биће условљено околностима и зависиће од политичке процене, наведено је у тексту.

Лидери Нато-а изразили су пуну подршку тежњама Босне и Херцеговине ка учлањењу и позвали тамошње лидере да испуне кључне реформске приоритете. Они су поздравили напредак Црне Горе према чланству у Алијанси и поновили да је позив за чланство Македоније продужен до изналажења заједничког решења за њен државни назив у оквиру УН.

Авганистански председник Хамид Карзаи потписао је јуче документ о дугорочном партнерству са Нато-ом, а ова церемонија је одржана у присуству медија. Генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен оценио је да је тиме отпочела нова фаза Нато мисије у Авганистану. Према плану Нато-а, пренос надлежности на авганистанске власти биће започет идуће године, а намера Алијансе је да тај посао буде завршен до 2014. године.

Расмусен међутим није хтео да поставља рокове за транзицију и потврдио је да ће „Нато остати онолико дуго колико је потребно да се заврши посао”. У кабинету америчког председника Барака Обаме казали су да „администрација САД још није донела одлуку да ли ће окончати војну мисију у Авганистану 2014. године”.

Долазак руског председника Медведева у Лисабон оцењен је у Нато-у као „прекретница” у односима Москве и северноатлантске војне алијансе. „Дошло је време за модернизацију наших односа”, истакао је Расмусен. До закључења овог нашег издања још није било званичне потврде о исходу самита Нато–Русија и како је Медведев одговорио на понуду Нато-а о сарадњи и својеврсном повезивању система антиракетних штитова.

Владимир Јокановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.