ТАКО КАЖУ ДРУГИ

Говорећи за Би-Би-Си у октобру 1999. године, високи представник ЕУ за спољну и одбрамбену политику Хавијер Солана је на питање новинара "да ли Запад потајно сматра да би било једноставније решење да Косово постане албанска република", дословно одговорио: "Мислим да то не би било добро решење. Мислим да морамо да наставимо да се боримо за Косово као место где људи могу да живе заједно..."

У уводнику лондонског "Тајмса" од 8. фебруара 2001. године под насловом "Опет Косово" пише и ово: "Све док је Милошевић био на власти, НАТО је могао да одложи сваку нову резолуцију УН, остао би обавезан да брани албанску већину на Косову и не би учинио готово ништа да заустави стално залагање за независност Косова".

Агенција АФП је 21. јануара 2000. године јавила из Приштине да је командант Кфора, немачки генерал Клаус Рајнхарт рекао руководству Косовског заштитног корпуса (КЗК), који се тих дана "пресвлачио" из униформи ОВК у униформе КЗК и ово: "Знам да је ово за неке од вас тежак дан. Били сте припадници једне војне организације која се изборила за слободу вашег народа. Ако се осврнете уназад, никада није постојала армија која се борила за слободу, а потом трансформисала у цивилну организацију која обнавља земљу".

Зашто се, дакле, у неким службеним круговима на Западу пре шест или седам година није тако отворено говорило о независности Космета као данас? Боји ли се НАТО напада албанских екстремиста, а не боји се напада српских? Да ли је Београду заиста речено "да су Албанци спремни да умру за Косово, а Срби нису"?

Преговори у Бечу, по свему судећи, неће успети јер се тамо и не преговара о статусу Космета, већ само о статусу Срба на Космету. Наиме, неко је Албанцима на Космету још много раније тајно обећао неку врсту независности и сада се покушава да и Србија пристане на ту опцију. Свестан тога, службени Београд ће своје аргументе усмерити на Контакт групу, јер она одлучује на принципу консензуса. Ако га не буде, проблем Космета неће се ни наћи на Савету безбедности УН, јер САД неће ризиковати евентуални руски вето. Ако, дакле, независност Космета не прође у Савету безбедности, онда за Космет нема ни чланства у ММФ, а без кредита нема ни независне косметске будућности.

Београд се нада "да УН неће учествовати у комадању једне њене чланице". Шта каже међународно право по том питању?

УН праве разлику између две врсте резолуција СБ. Оних донесених на основу поглавља 6, које се бави мирнодопским споровима, и које Савет безбедности овлашћује за давање необавезујућих препорука. Резолуције предвиђене поглављем 7 дају Савету безбедности широка овлашћења за предузимање акција, укључујући и ратне акције, ради отклањања "претње миру", кршења мира или чина агресије. Овакве резолуције обавезујуће су за све чланице УН. Резолуцију 1244 о Космету на предлог Контакт групе може да измени само Савет безбедности УН.

Три од укупно седам принципа Повеље УН односе се на суверенитет држава. Агресијом НАТО на Југославију 1999. прекршена је традиција државног суверенитета и вестфалски је модел одбачен од стране САД. Наравно, само у случају војнички слабих земаља. Поука је да ако не желите да прихватите комадање своје територије морате да имате јаку војску.

"Незаконито, али легитимно", било је објашњење којим се у неким круговима на Западу оправдавала агресија на Југославију 1999. године.

"Наравно да би независност Косова била незаконита, али то је био и рат из 1999. и погледајте како се све добро завршило", изјавио је у јануару 2005. године председник Међународне кризне групе Гарет Еванс.

У интервјуу за "Глас Америке" 2. фебруара 2006. године Тед Карпентер, из института Кејто из Вашингтона рекао је и ово: "Не верујем да ће се стандарди на Косову икада испунити. То су празна обећања да би се умирила савест западних политичара. Косовски Албанци већ су спровели етничко чишћење, из покрајине је протерано више од 240.000 Срба, и не верујем да ће преостали Срби остати на Косову дуже од пар година, ако та покрајина добије независност".

Британски новинар Тим Џуда је у разговору за Би-Би-Си 28. децембра 2005. рекао да "западне дипломате не страхују од неких немира у региону уколико Косово добије независност. Можда би било нешто комешања у Републици Српској, али западне дипломате не очекују ништа драматично. Уосталом, НАТО је бомбардовао Југославију 78 дана и за то време у Републици Српској се ништа није догодило. Зашто би у случају Косова било другачије"?