Није крив за геноцид

Момчило Крајишник (61), бивши председник Скупштине Републике Српске, осуђен је јуче у Хашком трибуналу на 27 година затвора пошто је проглашен кривим за злочине против човечности, али је ослобођен кривице за геноцид. Судије су процениле да је Крајишник имао "кључну улогу" у заједничком злочиначком подухвату чији је основни циљ била депортација и присилно премештање Муслимана и Хрвата са територија БиХ које је руководство Срба сматрало својим.
"Општи циљ удруженог злочиначког подухвата био је да се етнички прекомпонују територије које је одредило руководство босанских Срба драстичним смањивањем процента босанских Муслимана и Хрвата путем протеривања... Господин Крајишник дао је зелено светло за почетак програма протеривања током седнице Скупштине босанских Срба када је позвао на, цитирам: ′проводећи оно што смо се договорили, етничку поделу на терену′", рекао је судија Ори.

Крајишник је, према пресуди, допринос злочиначком подухвату дао тако што је помагао успостављање и одржавање "страначких и државних структура Српске демократске странке као инструмената почињења злочина". Уз то, он је, као председник парламента, "благонаклоно гледао на изражавање националне мржње и подстицање страха у Скупштини босанских Срба".

Крајишнику је узето за зло то што је "имао овлашћења да интервенише, али није био заинтересован за судбину заточених и протераних особа".

Шокиран Омарском

Бивши политички лидер босанских Срба био је оптужен за геноцид над босанским Муслиманима 1991. и 1992. године. Како је наведено у оптужници, као члан Савета за националну безбедност проширеног Председништва, члан Главног одбора Српске демократске странке Босне и Херцеговине и као председник Скупштине босанских Срба он је имао де факто контролу и власт над снагама босанских Срба као и политичким и државним органима босанских Срба и њиховим агентима, који су учествовали у кривичним делима наведеним у оптужници.

Оптужба тврди да су злочини над Муслиманима и Хрватима у БиХ били део плана Радована Караџића, Момчила Крајишника и других учесника удруженог злочиначког подухвата да се раздвоји српски од друга два народа и створи етнички чиста српска држава. Остварење тог плана, кажу даље тужиоци, није било могуће без "насилне елиминације" несрпског становништва са дела БиХ који је СДС сматрао српским, што је остварено до краја 1992. године, у периоду који је обухваћен оптужницом.

Момчило Крајишник је у одбрани тврдио да није знао "ни за један злочин", и додао да би свако незаконито понашање над Муслиманима и Хрватима санкционисао да је о томе имао било каквих сазнања. Он је поновио да је први пут у судници чуо шта се 1992. године дешавало у приједорским логорима Кератерм и Омарска и да је за њега је то било "шокантно сазнање".

Негирао је и тврдње тужилаштва да је за време рата био један од најутицајнијих чланова руководства Српске демократске странке. Рекао је да је такав закључак донесен због "погрешног тумачења неких његових карактерних особина". То што је педантно бележио и извршавао своје обавезе, много и марљиво радио и успешно вршио функцију председника Скупштине, не значи, рекао је, да је био и моћан.

Крајишникови браниоци не оспоравају да је оптужени обављао две важне функције у власти босанских Срба у време на које се односи оптужница. Он је 1991. и 1992. године био председник Скупштине Српске републике БиХ и члан преговарачког тима о будућности БиХ, али то, кажу браниоци, не значи да је за било шта крив.

А иако је био у врху власти босанских Срба, оптужени се, како су истакли његови адвокати, често није слагао са председником Радованом Караџићем.

Пресуда је саопштена у рекордном року, мање од месец дана након завршетка суђења. Оптужба је тражила доживотну робију, а одбрана је захтевала ослобађајућу пресуду.

Оптужбе Биљане Плавшић

Момчило Крајишник је у почетку био на истој оптужници са бившом председницом РС Биљаном Плавшић, међутим, пошто је она у октобру 2002. признала кривицу суд је 25. новембра исте године наложио да се поступак против Крајишника одвоји од поступка изрицања казне Биљани Плавшић која је осуђена на 11 година затвора. У тексту нагодбе о њеном признању кривице стоји да је Крајишник, заједно са Милошевићем, Караџићем и Младићем, смислио план етничког разграничавања становништва у БиХ милом или силом, углавном силом, и да је заједно са њима одговоран за злочине који су потом следили.

Двоје некадашњих политичких истомишљеника, а затим љутих политичких противника, ипак су се срели у хашкој судници

– Момчило Крајишник и Радован Караџић била су два најутицајнија човека у врху босанских Срба, рекла је Биљана Плавшић сведочећи на позив судског већа на процесу против Момчила Крајишника. У неким стварима, додала је ратна потпредседница Републике Српске, оптужени Крајишник је чак "доминирао у односу на председника Републике".

-----------------------------------------------------------

"Мистер Но"

Најближи сарадник Радован Караџића је рекордер по времену које је провео у притвору. Крајишника је Сфор ухапсио 3. априла 2000. године. У три ујутро минирана су улазна врата на његовој кући, синови су му везани, а отац закључан у кухињу. Везаног, босог и у пиџами одвели су га у Хаг. Док је био Караџићев сарадник, Крајишник је због сталног одбијања предлога које је сматрао неприхватљивим за Србе на Западу добио надимак "Мистер Но".

Када је 2002. умро његов отац, трибунал му није дозволио да присуствује сахрани, ни парастосу. Одбијен му је и захтев за привремено пуштање на слободу са образложењем да се није добровољно предао трибуналу, иако је оптужница против њега била тајна. У издржавање казне биће му урачунато 2.369 дана које је провео у притвору. Крајем осамдесетих провео је у затвору у Сарајеву девет месеци заједно са Радованом Караџићем (обојица су били осуђени за проневеру, али је пресуда укинута непосредно пред прве вишестраначке изборе у БиХ, на којим је Српска демократска странка дошла на власт).

Крајишника сматрају рекордером и по новцу (више од милион долара) који је Хашки трибунал потрошио на његову одбрану још пре него што је почело суђење. Највећи део тог новца отишао је у џепове његовог бившег адвоката Дејана Брашића из САД, који је само недељу дана пре почетка суђења од Адвокатске коморе у својој земљи кажњен забраном обављања посла јер је у случају око наследства једне удовице осамдесетих година прошлог века услуге наплатио далеко више него што је то по тарифи смео. Крајишник је онда морао да ангажује друге браниоце.

Љиљана Милисављевић

-----------------------------------------------------------

Реаговања на пресуду Момчилу Крајишнику

Борис Тадић, председник Србије, није желео да коментарише пресуду објаснивши да "није имао времена да се упозна са њеном садржином". Поновио је да је несхватљива пресуда хашког суда којом је некадашњи командант муслиманских снага у БиХ Насер Орић осуђен на само две године затвора и изразио очекивање да ће после правног преиспитивања пресуде Орићу бити поново суђено.

Зоран Стојковић, српски министар правде: "Свима може да нам буде драго што је Крајишник ослобођен оптужбе за геноцид јер је наша тврдња увек била да се није радило о геноциду него о грађанском рату који је имао злочине тих размера."

Радослав Стојановић, шеф правног тима одбране Србије пред Међународним судом правде: "Пресуда Крајишнику је у складу са нашом тврдњом да у Босни и Херцеговини није ни учињен геноцид. Ако су неки појединци учинили злочине онда је то друга ствар, али Крајишник је био један од највиших функционера у Републици Српској и ако он није осуђен за геноцид за читав простор за који се оптужује онда је сасвим јасно да смо ми били на путу који је био правно оправдан."

Јован Симић, саветник председника Србије за Хаг: "За нас је више него битно што Крајишник није осуђен за геноцид јер то доказује да нема основа за босанску тужбу за геноцид против СРЈ. Али, што се тиче саме пресуде", он каже да му се чини да је суд "опет недоследан у изрицању казне за сва три народа и да смо сведоци да су Србима изречене драстичне казне."

Драган Чавић, председник Републике Српске: Хашки трибунал је донео политичку, а не правну пресуду Момчилу Крајишнику. Чавић је нагласио да би Крајишник "требало да је на слободи".
Истовремено је додао да на "слободи не би смели бити злочинци попут Насера Орића, Атифа Дудаковић и других бошњачких и хрватских ратних лидера који су чинили и наређивали злочине, за шта постоје непобитни докази".

Милорад Додик, премијер Републике Српске: Пресуда Крајишнику доводи у питање непристрасност тог међународног суда.
"Неугодно је што је Насер Орић добио смешно ниску, готово ослобађајућу пресуду, док је Крајишник добио 27 година затвора, што показује да критеријуми Хашког трибунала нису идентични према свима", оценио је Додик. (Танјуг)